The Art of Self-Defense [2019]
Ljubitelje klasičnih karate (martial arts) filmova može zavarati poster za najnoviji film Rajlija Stirnsa (Riley Stearns), gde se uz sugerišući naslov The Art of Self-Defense, diskretno sugeriše sličnost sa Karate Kid rip-off uradcima ili sličnim revenge flick naslovima, međutim, svaka koincidencija prestaje nakon gledanja ovog pretendenta na kultni status među fanovima.
Balansiranje između komedije i trilera oduvek je zahtevan posao za relativnog neiskusnog autora, međutim, u slučaju Rajlija Stirnsa očigledno se radi o čoveku koji ne samo da je suštinski nagledan filmova sa tematikom borilačkih veština, već i formalno poznaje zanatske trikove zarad uobličavanja jedne koherentne i gledljive filmske celine.
Džesi Ajzenberg (Jesse Eisenberg) ne izlazi iz svoje aure logoreičnog i pomalo maničnog antiheroja, kreirajući tragičnu, a manje komičnu figuru usamljenog i asocijalnog društvenog izopštenika, koji na izvici nervnog sloma nalazi eskapizam u obližnjoj rekreativnoj sali, praktikujući drevnu istočnjačku borilačku veštinu.
U sudaru sa posvećenim učiteljem, umesto duševnog mira i nešto malo bolje fizičke kondicije, Ajzenbergov Kejsi pronalazi svoj nasilni alter-ego, koji preti da uguši savest, etiku i moral poslušnog građanina.
Srećom po Kejsija ispostavlja se da je njegov Sensei zapravo nasilnik i psihopata, koji putem organizovane bande bajkera, pokušava da preobrati svoje potencijalne žrtve.
Za dobre poznavace žanra ovaj siže je dovoljan da se prepozna ideja Rajlija Stirnsa. Naravno, napraviti kvalitetan kultni filmčić, po ugledu na japanske mange recimo, nimalo nije lak zadatak, jer tradiconalno konzervativno-konzumeristički orijentisana američka publika vrlo često ima problem da prepozna šta je autor hteo filmom da poruči.
Kako ne bi dalje zadirali u fabulu, i kako ne bi širili mantru o skrivenim porukama ili metaforama, dovoljno je reći da se The Art of Self-Defense gleda u jednom dahu, i da fanovima i ljubiteljima ovakvih naslova i nije potrebna neka zasebna matrica za tumačenje skrivenog algoritma, već samo otvoren um, zdrave misle i čista savest. Za ostalo se pobrinuo Rajli Stirns i njegova ekipa.
