Gregory Porter: Plišani meda divnog glasa
Krajem januara 2014.godine je održana 56. dodela najvažnijih nagrada u popularnoj muzici. Tom prilikom, Gremi za najbolji vokalni džez album osvojio je američki pevač Gregori Porter za izdanje „Liquid Spirit“ (2013). Imajući u vidu činjenicu da je njegova prva ploča „Water“ (2010) te godine bila nominovana u istoj kategoriji, odnosno da mu je naredno izdanje „Be Good“ (2012) donelo još veću omiljenost, Gremi uopšte nije iznenađenje. Tom nagradom su samo još jednom potvrđena predviđanja svih onih koji su od ranije upoznati sa Porterovom muzikom – pred ovim momkom je blistava budućnost.
Sport, muzika i sudbina
Gregori Porter je rođen 1971. u Los Anđelesu a odrastao je u kalifornijskom mestu Bejkersfild. Od malena je pokazivao naklonost prema muzici ali i sportu, naročito američkom fudbalu.
Nakon srednje škole, dobio je stipendiju univerziteta u San Dijegu za čiji je tim igrao. Nikada nije propuštao nijedan trening, živeo je za utakmice sa protivničkim koledžima i stidljivo je sanjao o karijeri zvezde američkog fudbala.
Da sudbina nije umešala prste, ko zna da li bismo danas o njemu čitali u muzičkim ili u sportskim rubrikama. Nakon ozbiljne povrede ramena, Gregori je teška srca bio primoran da se odrekne sportske karijere. Kako ga škola nije preterano zanimala, rešio je da se oproba u svojoj ljubavi broj dva, muzici.
Gregori je odrastao sa majkom koja je obavljala posao sveštenika u mesnoj crkvi u Bejkersfildu. Još dok je bio klinac ona ga je navukla na gospel i soul muziku Mahalije Džekson i Arete Frenklin. Ipak, od svih pevača koje je mali Gregori slušao najveći utisak na njega je ostavio Net King Kol. Svakog dana kada bi se vratio iz škole Gregori je provodio po nekoliko sati pevajući uz Kolove ploče . Kako je rastao samo sa majkom, Porter je dugo Net King Kola doživljavao kao neku vrstu svog oca (kog nikada nije upoznao). Toliko daleko je išlo njegovo obožavanje.
Tužnim sticajem okolnosti, u isto vreme kada je doživeo povredu i batalio karijeru sportiste, Porteru umire majka. Taj težak period je prebrodio zahvaljujući muzici „bez koje bi tada bio potpuno izgubljen“, tvrdio je kasnije. Tih godina rešava da počne da se profesionalno bavi pevanjem i postaje član benda sa kojim je redovno nastupao po malim džez klubovima San Dijega.
“Water”
Ako ste nakon prvog pasusa pomislili da je Gregori neko ko ima mnogo sreće i da je njegov uspeh došao preko noći, verujem da ste se sad već uverili koliko niste u pravu. Naime, on je počeo da peva u zadimljenim džez klubovima sredinom devedesetih, a debi ploču je snimio 2010, kada je imao 39 godina.
Njegov prvi album “Water” je producirao Kanjata, a ekipa muzičara je bila ista koja je svirala sa Porterom po malim njujorškim džez klubovima. “Imao sam ponudu da mi na ploči sviraju poznati muzičari, ali šta će mi oni kada me niko ne razume tako dobro kao ovi momci sa kojima sviram svako veče” skromno je govorio u jednom intervjuu.
Mi koji nemamo baš često priliku da posećujemo male američke džez klubove, tu Porterovu mešavinu džeza, soula i bluza, prvi put smo čuli na albumu “Water”. Jedna od najupečatljivijih pesama beše prvi singl “1960 What?” koji govori o nemirima u Detroitu krajem šezdesetih, a ništa manje zanimljiva beše i obrada kompozicije Vejna Šortera “Blue Nile” na kojoj je gostovao legendarni saksofonista Džejms Spolding.
Iako su ovde njegovi prateći muzičari sjajno odradili posao, glavno obeležje ove ploče je bio Porterov glas. Upravo je to glavni razlog zašto je “Water” bio nominovan za Gremija.
