Rocketman [2019]
Nakon zaokruživanja biopika Bohemian Rhapsody, reditelj Dekster Flečer (Dexter Fletcher) samostalno potpisuje film Rocketman, biografski film o životu i karijeri legendarnog džina britanskog i svetskog rokenrola Eltona Džona (Elton John).
I nažalost, sve on što je loše ili kvalitetno u Boemskoj Rapsodiji, u jednakoj meri se transferuje na Raketaša, kao da Flečer nije imao minut vremena da se konsultuje sa širim auditorijumom, pre nego što se prihvatio posla. Ali, da stavimo na stranu iluzije o umetničkom filmu, koji bi nam nezavisno od želje za profitom iskreno pokazao zašto je neki muzičar bitan za istoriju umetnosti.
Da pomeranje od klasične biopik matrice nećemo imati pokazuju nam prvi kadrovi film, gde Elton dolazi na grupnu terapiju u grotesknom narandžastom đavoljem kostimu, kako bi pokušao da otvori svoju dušu gomili neznanaca. Vaganje između potresnog detinjstva, uobličenog u hladnokrvnom ocu i indolentnoj majci, čiji je plod nesrećnog spoja upravo Elton, i komične pojave u filmskoj sadašnjosti Dekstera Flečera, ostaje kilometrima daleko od ozbiljne analize junakove egzistencijalne teskobe, seksualne orijentacije i zavisnosti od narkotika, a barem nekoliko svetlosnih godina od činjenica zbog kojih je ovaj simbol panskesualne kitnjatosti značajan za rokenrol uopšte.
I baš kao i u Boemskoj Rapsodiji, Flečerov Raketaš ne služi kako bi nam pokazao zbog čega je Elton vredan autor ili persona od značaja (što je ovde neosporan slučaj!), već film baštini onu dobro oprobanu matricu po kojoj pomalo zaboravljeni muzičari služe industriji kao sredstvo za ponovno plasiranje njihovih pesama, kako bi se obrnuo profit, a gde ćete bolje rabljeni recept od spajanja mjuzikla i biografske drame.
Naravno, poklonici ovakvih filmova, često ljudi u ozbiljnim godinama, kao argumentaciju u odbranu ovakvih uradaka, iskoristiće sentimentalni impuls koji se kod njih budi nakon slušanja dobro poznatih, a zaboravljenih kompozicija. Da, dobre su. Da Your Song je fenomenalna. Ali, onda pustite pesmu ili ceo album, jer film bi trebalo bar malo više vremena da posveti, ne samo autoru, već i ljudima koji bi hteli da vide napokon jedan otvoren, iskren film, koji nije tu samo zbog profita ili da nas vrati u 'srećnija vremena'.