Soul revolucija
Soul je nastao pedesetih godina prošlog veka kao mešavina tradiocionalnog afričko-američkog gospela, ritma i bluza, odnosno džeza. Tokom šest decenija koliko postoji, ovaj žanr je prošao kroz mnoge promene. U samom početku bila je to muzika koju su najčešće slušali Amerikanci tamne puti, dok je danas to jedan od najomiljenijih muzičkih žanrova na celoj planeti u kome uživaju ljudi svih rasa i dobi. Kako se to desilo?
Veliko je pitanje da li bi smrt Majkla Džeksona i Vitni Hjuston bila prva vest u Srbiji, odnosno da li bi Bijons tako lako napunila beogradsku Arenu da nije bilo Berija Gordija. Za one kojima njegovo ime ništa ne znači mislim da je dovoljno reći da je Gordi osnivač diskografske kuće “Motown” koja je odigrala ključnu ulogu u promociji soul muzike.
Tekstopisac iz fabrike automobila
Beri Gordi Džunior je rođen u Detroitu 1929. godine. Početkom pedesetih godina je otvorio prodavnicu džez ploča, međutim ona nije bila preterano isplativa. Gordi nije imao kud, nego da se kao i najveći broj njegovih sugrađana zaposli u fabrici automobila. Pedesetih je Detroit važio za centar američke moto industrije – od 5 automobila koji su se proizvodili u Americi, čak 4 su pravljena u Detroitu. Odatle potiče nadimak grada “motor town” od koga je kasnije Gordi izveo naziv za svoju diskografsku kuću.
Uporedo sa poslom u Fordovoj fabrici automobila, Gordi je za svoju dušu pisao pesme koje je slao muzičkim časopisima i pevačima čije karijere su bile u povoju. Kada je 1957. Gordijeva pesma “Reet Petite” u izvođenju Džekija Vilsona postala hit na američkom radiju, donevši prvih “muzičkih” 1000 dolara junaku naše priče, Gordi je mislio da će zahvaljujući Vilsonu postati milioner. Vreme je pokazalo da je Gordi bio u pravu, samo što Džeki Vilson nije imao baš mnogo veze sa njegovim milionima.
Tokom sledeće dve godine Gordi je sve češće “hvatao krivine” na poslu tako što je pisao pesme. Kako je imao sve više uspeha u tome, krajem pedesetih počinje da piše za grupu “The Miracles” čiji je član bio Smoki Robinson. U njemu je Gordi prepoznao darovitog muzičara, a ako znamo da će tokom šezdesetih upravo Robinson biti jedan od ključnih autora njegove diskografske kuće, jasno nam je kakav njuh je Gordi imao po pitanju darovitih muzičara. Uostalom, taj njegov “nos za hit” i jeste nešto po čemu je on najpoznatiji.
