R.E.M.: Zdrav stav

Jun 19, 2019

Ono što je zajedničko za sve muzičare koji prodaju milione albuma, jeste da se među njihovom publikom nalaze ljudi najrazličitijih profila: kamiondžije i kasirke, fakultetski obrazovani, muzički fanatici sa hiljadama ploča u privatnoj kolekciji, „vikend“ slušaoci koji godišnje preslušaju tek nekoliko novih izdanja i na koncerte odlaze samo zbog par najvećih hitova, oni koji uživaju u noćnom životu, oni koji retko kada napuštaju svoju sobu, ljudi sklonu sportu i zdravoj ishrani, hedonisti koji ne mare za kalorije, bogati, siromašni...Mogli bismo ovako do sutra.

Ljudi najčešće vole one stvari sa kojima se lako identifikuju. Ipak, kada je reč o uspešnim muzičarima, publika se pre svega identifikuje sa njihovom muzikom mnogo pre nego sa biografijom samog muzičara. Istini za volju, u vremenu kada svi jurimo posao i novac, nećemo pronaći mnogo uspešnih muzičara koji su karijeru počeli kao službenici u bankama, zaposleni u marketinškoj agenciji ili prodavci u buticima. Međutim, ukoliko se desi takva slučajnost da obožavate muziku nekog ko je nekada vodio život vrlo sličan vašem, siguran sam da će njegova muzika imati posebno mesto u vašem srcu.

Kao neko ko je ceo svoj život proveo u opsesivnom slušanju muzike, kupovanju kaseta, ploča, diskova, čitanju raznih muzičkih biografija, ko je u muzičkim prodavnicama proveo više vremena nego neka silikonska sponzoruša u prodavnici cipela, oduvek sam osećao posebnu naklonost prema muzičarima koji su na sličan način trošili svoje vreme i novac. Kako nikad nisam radio u banci, imam prilično veće šanse da među grupama koje volim pronađem one koji su muzički zaljubljenici. Jedna od takvih koja i planetarno važi za najomiljenije, jeste “R.E.M.”.

Muzički zaljubljenici

Nema sumnje da su “R.E.M.” jedan od najpoznatijih rok bendova u poslednjih tridesetak godina. Za to vreme su prešli dug put od anonimnosti do punih stadiona, objavili 15 studijskih albuma, zaradili milione dolara i dostojanstveno se povukli sa scene pre osam godina. Njih nisu pratili skandali, nisu imali probleme sa drogama i alkoholom, nisu imali burne svadbe i razvode, nisu čak ni bili hapšeni zbog vožnje pod dejstvom alkohola. Oni su od početka do kraja bili i ostali zaljubljenici u muziku.

Tako su se i upoznali. Gitarista grupe Piter Bak je radio u prodavnici ploča u koju su često svraćali Majkl Stajp i Majk Mils. Bak je često ispod tezge ostavljao neke ploče za sebe, tačnije sklanjao ih je sa vidnog mesta i onda kada dobije platu kupovao ih je. U pitanju su bili ne preterano poznati albumi Džonatana Ričmena ili neka soul izdanja iz šezdesetih. Iako je interesovanje za te albume bilo malo, Baku je toliko stalo da ih ima, da je morao pribeći pomenutom “odvajanje sa strane” triku.

Kako su Mils i Stajp bili zagriženi muzikofili, provodili su mnogo vremena u toj prodavnici. Upoznali su se sa Bakom, sa kojim su često pričali o muzici i pravili planove gde i kako da nabave neke retke ploče koje su štampane u malim tiražima.

Kada su prvi put pitali Baka da li možda ima u radnji jedan album koji je on baš tog jutra sakrio za sebe ispod tezge, njemu je zaigrala obrva. Sledećih dana, ista situacija se ponovila još nekoliko puta. Kada neko sluša ploče koje se štampaju u par hiljada primeraka i nabasa na još nekog istog takvog, onda je to izuzetak svoje vrste. Kada se na primer suprotni polovi pronađu na taj način, u 9 od 10 slučajeva (pod uslovom da je od nastanka sveta ukupno bilo 10 takvih slučajeva) to je početak divne ljubavne priče. Kada su ova trojica u pitanju, nije bilo sumnje da su bili predodređeni da nešto rade zajedno.

Pomaganje idolima

Stajpu, Baku i Milsu se ubrzo pridružio bubnjar Bil Beri i “R.E.M.” su već 1983. objavili prvi album “Murmur” za nezavsnu etiketu IRS. Njihova verzija pop muzike bila je pod uticajem grupa koje su voleli: “Velvet Underground”, “Byrds”, “Television” i “Big Star”. Upravo je kasnija popularnost benda “R.E.M.” imala presudan uticaj na katalog benda “Big Star”.

Naime, “Big Star” su početkom sedamdesetih snimili tri savršena pop albuma, ali sticajem okolnosti oni su prošli potpuno nezapaženo. Kada su “R.E.M.” sredinom osamdesetih u intervjuima počeli da navode Aleksa Čiltona, Krisa Bela i “Big Star” kao velike uticaje, interesovanje za ovaj bend iz Memfisa je naglo poraslo. Hiljade “R.E.M.” fanova je pohrlilo u muzičke prodavnice tražeći “Big Star” ploče.

Danas “Big Star” uživaju kultni status među mnogim zaljubljenicima u zdravu pop pesmu, a taj posthumni uspeh duguju ponajviše Majklu Stajpu i drugarima. U jednom intervjuu, Majk Mils je rekao kako ga podatak da su “R.E.M.” pomogli da se pročuje za “Big Star” čini srećnijim nego vest da je njihov album dospeo na prvo mesto top liste.

A ta prva mesta top lista su počela da se ređaju u drugoj polovini osamdesetih. Nakon predivnog albuma “Document” koji je sadržao tada najveći hit grupe, pesmu “The One I Love”, sredinom 1987. godine “R.E.M.” potpisuju ugovor za veliki Warner Bros, nakon čega postaju jedan od najpoznatijih pop bendova na svetu.

Šetnja kroz diskografiju

Verovatno i vrapci na grani znaju melodiju pesme “Losing My Religion” koja se našla na ploči “Out of Time” iz 1991, inače drugom “R.E.M.” albumu za velikog izdavača. Usledio je akustični i melanholični “Automatic for the People”, koji je bio toliko dobar, da podatak da su članovi benda bili u svađi i da nisu govorili tokom snimanja, zvuči potpuno neverovatno. Kako li bi tek ta ploča zvučala da su muzičari bili u sjajnim odnosima?

U jeku grandža, snimili su bučni “Monster”, stilski raznovrstan “New Adventures in Hi-Fi” na kom je gostovao jedan od njihovih idola, pevačica Peti Smit, a diskografski su zaokružili 20. vek sjajnim albumom “Up”, inače prvim na kom nije svirao Bil Beri koji je tih godina napustio grupu. U novom veku snimili su još 4 ploče, od kojih je “Collapse Into Now” objavljena 2011. nakon čega je grupa obznanila da prestaje sa radom.

Prave vrednosti

Ako se pitate kako snimiti kvalitetnu i ozbiljnu pop pesmu preslušajte ploče “Murmur”, “Reckoning”, “Document”, “Automatic for the People” ili “New Adventures in Hi-Fi”. Muzika koju čujete na njima naizgled zvuči jednostavno – strofa, refren, solo, refren. Međutim, ako se malo više udubite u melodije i tekstove, odnosno jedan isti album preslušate nekoliko puta za redom, uočićete mnogo različitih zvučnih slojeva.

Nema mnogo bendova koji su u stanju da od jednostavnosti naprave umetnost. “R.E.M.” su majstori u tome, a to je i razlog zašto su prodali toliko ploča i zašto ih milioni ljudi, iz raznih društvenih slojeva i različitih dobi (od 7 do 77), navode kao omiljenu grupu.

Vraćajući se na početak ovog teksta, od kada sam malo više zagrebao po “R.E.M.” biografiji, ovi muzičari su mi se sve više dopadali. Njihova skromnost, medijska nenametljivost, činjenica da su operisani od skandala, klinački entuzijazam i pre svega predivna muzika, čine ih jednom od retkih grupa koje bih voleo da upoznam i provedem sate u razgovoru sa njima. Saksija u kojoj smo provodili vreme u formativnim godinama ima vrlo slične šare. Njihov zdrav sistem vrednosti je tako redak u današnjem svetu koji je okrutan na raznim nivoima.

Siguran sam da sam samo jedan od mnogih koji dele pomenut doživljaj sveta oko nas i da je još mnogo onih koji bi na isti način uživali u razgovoru sa ovim ljudima – bez obzira da li se priča o muzici, filmu, nekoj trećoj umetnosti, ili pak politici i shvatanju društva u kome živimo. Sudeći po ugledu i omiljenosti koji ovaj sastav uživa na svim meridijanima već duži niz godina, izvesno je da ljudi koji cene prave vrednosti ipak nisu nestali, uprkos udarcima ispod pojasa svakodnevnog života. Čak i ako se nekada osetite usamljenim u svemu tome – pustite neku “R.E.M.” pesmu. Odmah će vam biti bolje.