Chernobyl [2019]
Ništa nije ukazivalo da će serija o najvećoj nuklearnoj katastrofi koja je pogodila čovečanstvo pomrsiti rejtinge neprikosnovenih, hipstersko-modernih serijala tipa GoT, ali Chernobyl ne samo da je zabeležio rekordnu gledanost, kao i nepodeljenu naklonost kritike i publike, već se po automatizmu rangirao među najkvalitetnije televizijske mini-serijale svih vremena.
Dvojac koji stoji iza serije zove se Krejg Mazin (Craig Mazin) i Bo Johan Renk (Bo Johan Renck). Mazin stoji kao scenarista simpatičnih, ali generčkih komedija tipa Hangover ili Scary Movie, a Šveđanin Renk je mastermajnd iza hip-hop pop-fank švedskog trija iz devedesetih Stakka-Bo, što je ujedno i Renkov pseudonim. Renk je nakon uspešne pop karijere poznat i kao reditelj muzičkih spotova mahom MTV zvezda.
Mazin i Renk su imena koja, uz svo dužno poštovanje, nisu obećavala ovakvo delo.
Chernobyl nadilazi sve što je kreativni dvojac do sada napravio, i praktično se ni sa čim ne može uporediti. Ako stavimo po strani opravdanu kritiku da se radi o disaster seriji, koja ne daje okolnosti koje su dovele do same eksplozije, već kreće praktično velikim praskom, i bavi se isključivo posledicama zračenja i pokrivanjem (prikrivanjem) nastale štete, Chernobyl je nešto najbolje što TV produkcija može da ponudi.
Chernobyl na vizuelnom planu minuciozno vraća gledaoce u osamdesete godine prošlog veka. Uz Lade, Volge, tu su i socrealističke građevine, retro odeća, mračno tonirani eksterijeri, kao i tapetirani enterijeri uz bogato začinjene produkcione zahvate na kreiranju duha prostora oko nuklearne elektrane i obližnjeg Pripjata.
Renk i Mazin ne samo da su napravili izuzetno efektnu dramu, uobličenu fenomenalnim performansima Džereda Herisa (Jarred Harris) i Stelana Skarsgarda (Stellan Skarsgård), već se nisu libili da hrabro prikažu hororične posledice zračenje na tela onih koje je fatalni impakt prve pogodio, kao i konsekvence koje obuhvataju celokupnu floru i faunu regiona.
Ne zalazeći preterano u teorije zavere, baveći se uglavnom vidljivim i javno dostupnim činjenicama, Renk i Mazin ne gube previše vreme na lamentiranje i patetično mantranje, već pružaju sliku istinskog herojstva u trenucima kada dolazi do emotivnog zasićenja, podsećajući nas tako da nesreća može pogoditi čoveka gde god se on nalazio na ovoj planeti, a da su primeri čojstva i junaštva činovi dostojni divljenja, jedini samostalno odgovorni za spas čovečanstva.
