Fat White Family - Serfs Up! [2019]
Novi album benda Fat White Family se pojavio gotovo niotkuda. Obzirom da su gitarista Saul Adamczewski i frontman Lias Saoudi, nakon debakla kontroverznog ali predugo iščekivanog Songs for Our Mothers, formirali Insecure Men odnosno Moonlandingz, delovalo je kao da su rešili da se (još jednom) raziđu. Sa druge strane, prica o FWF, od njenog formiranja 2011. godine u squatovima Pekama, je prepuna uspona i padova, zloupotrebe alkohola i droga, pesama o Hitleru, Staljinu i Gebelsu, serijskim ubicama, odnosu izmedu Ajka i Tine.
Njihovo delovanje je uvek bilo usmereno protiv džentrifikacije, konzumerizma i cenzure, ali ne na onaj salonsko-pozerski nacin, već je ova ekipa, pojačana heroinom i crackom, krenula sa ulice i bez ikakvih očekivanja, sasipajući u lice dvoličnom engleskom (i svetskom) establišmentu provokaciju za provokacijom.
Serfs Up! predstavlja velik pomak za bend u muzičkom smislu, u poređenju sa aljkavim punk entuzijazmom Champagne Holocausta i anti-pop mizantropijom Songs for Our Mothers. Iako se na prvu loptu čini da su izgubili na oštrini, to samo predstavlja normalnu reakciju na kontrast, koji izaziva "dance" vajb novog LPja. U suštini, FWF se prebacio na perfidnije provokacije, koje su, baš zbog te suptilnosti, još opasnije.
Činjenica da su svoj Champzone Studio locirali u Sheffieldu, smanjili heroin na minimum i uveli fizičke vežbe, očigledno je uticala i na produkciju. Pesma koja otvara album "Feet" nudi sudar mračnog disco i sinthpop zvuka, koji zvuči kao sudar Pulpa i Suicidea, sa Liasovim baritonom koji lebdi između erosa i tanatosa.
"I Believe in Something Better" i "Kim's Sunsets" nas vraćaju u svet negativaca, pevajući o Kim Jong Unu i Tedu Kaczynskom, samo preko dubovanih matrica, koje uz falseto vokale zamagljuju granicu između duševnog zdravlja i ludila.
Irska pop zvezda Róisín Murphy je bila toliko impresionirana koncertom FWF da ih je kontaktirala preko Instagrama, što je rezultiralo njenom režijom Monty Pythonovskog videa za “Tastes Good With Money”. "Oni imaju pravu pankersku žicu u sebi," rekla je u kasnijem intervjuu. "Takvi bendovi su retkost."
Baxter Dury pojačava “Tastes Good With Money” i “Oh Sebastian”, obe u maniru T-Rexa. Dok prva predstavlja raskošni glam-rock trijumf, druga je orkestrirana pop fantazija, sa raskošnim vokalima, violinama i timpanima.
"Vagina Dentata" i "Fringe Runner" podižu tenziju na viši nivo, dok je eterična country-psychodelia "When I Leave" gotovo ketaminski vrhunac albuma. Eksperimentalna podloga na poslednjoj pesmi, preko koje klizi repetativni prošaptani refren "Bobby's boyfriend is a prostitute/And so is mine" nas vraća u prljave postelje Champagne Holocausta, gde sleze poentira na svom terenu.
Dok su se u prethodnim godinama mučili da na albumima dosegnu nihilističku eksplozivnost svojih živih nastupa, situacija se sada promenila. Serfs Up! je jedan od onih albuma koji se svakim slušanjem iznova otkrivaju. Napravivši blagi otklon od nihilizma, Fat White Family su naučili kako da slave surovost postojanja u današnjem svetu, približivši svoju viziju širem auditorijumu. Na neki način, kao da pevaju "Sutrašnjica pripada meni".
