Triple Frontier [2019]
Projekat koji je do svoje završne faze nekoliko puta promenio kako glumačku postavu, tako i reditelja, konačno je, u saradnji sa Netfliksom, ugledao svetlo dana. Ostvarenje u režiji Dž. C. Čandora, “Trostruka granica“, dolazi kao dva sata dovoljno kvalitetnog programa za ljubitelje akcije, trilera i avanture.
Braća koja pljačkaju u ime (sopstvene) pravde
Policajac, čiji se napori da sruši moćnog južnoameričkog narko-dilera već godinama pokazuju kao jalovi, dolazi na ideju da zajedno sa nekadašnjim saborcima organizuje napad na rečenog kriminalca i pljačku njegovog dobro čuvanog skrovišta.
Likovi ovog filma su bivši vojnici frustrirani svojim socijalnim, ekonomskim, pa i privatnim statusom. Na početku nam se, u nekoliko jasnih poteza, stvara slika o tome kako im život trenutno izgleda. Igra se na kartu njihovog nezadovoljstva jer, pored zasluga koje su ostale tek na papiru, država ih za njihovo zalaganje nije dovoljno nagradila. Motiv zemlje koja zapostavlja svoje heroje provlači se kao moguće opravdanje za ono što junaci sada, kao članovi odmetničke grupe, pokušavaju da urade. A to je pod maskom lova na ozloglašenog narkotrafikanta, njegov novac jednostavno zadrže za sebe. Međutim, svašta će poći naopako.
Šarmantni i vrlo uverljivi likovi, problemi i dešavanja kroz koje ih upoznajemo, tako realni i opipljivi; deonice gde je sasvim u redu da se rasplačete, ali i one što izazivaju glasan smeh, čine kombinaciju sa kojom ne možete da pogrešite, bilo da film gledate u društvu ili, po potrebi, sami.
Čini vam ste da ste ovo već gledali?
Znate one heist filmove gde se družina na početku okuplja, regrutuju se odgovarajući kandidati, a onda sledi predvidivi pep talk i akcija može da počne? “Trostruka granica“ nudi upravo tu dobro poznatu ekspoziciju. Razlika koja je, međutim, zanimljiva jeste da pljačka ovde ne dolazi kao kulminacija što, navikli smo, uvek prođe manje-više kao po loju. Ona je ovde pre polazište prave radnje, tako da dosta neočekivanog ima da se vidi u ovom filmu.
Dijalozi mu sasvim sigurno nisu jača strana, dok, na primer, saundtrek pouzdano jeste. Od Metalike, Pantere pa do Boba Dilana, film u neku ruku začuđuje dobrim odabirom muzike. Kao nesumnjiv kvalitet možemo uzeti i to što završetak nije do kraja predvidiv. Ima prostora za razna iznenađenja, između ostalog i za potencijalni nastavak koji nagoveštava finalna scena.
U krajnjoj liniji, ovo je film koji nam slika ljudsku prirodu i u tom pogledu sadrži izvesni dramski kvalitet. Podseća nas koliko pohlepa obuzima i mentalno najsnažnije, do te granice da rizikuju i previše. Ono što je takođe plus, jeste odsustvo crno-bele slike o dobrim i lošim momcima. Svi su gotovo podjednako loši, što negde priču čini realnijom. Daje se primer situacije u kojoj se čin iz pretežno sebičnih pobuda plasira kao nešto što činimo za viši cilj, iliti u ime neke ideje.
Sporno je, ipak, to što osećaj osujećenosti kod likova ne dolazi od nekog antiratnog stava i traume nekadašnjih boraca, koliko od činjenice da za svoje herojstvo nisu bili adekvatno nagrađeni.
Gluma definitivno nosi film
Oskar Ajzak se fino pokazao kao vođa grupe odmetnika. Doduše, nakon “Ratova zvezda“ (Star Wars: Episode VII – The Force Awakens, 2015; Episode VIII – The Last Jedi, 2017) i “Obećanja“ (The Promise, 2016) pokazao nam je da se jednako dobro snalazi kako u akciji, tako i u drami. Benu Afleku je uloga zaista legla i označila solidan povratak nakon trzavica u karijeri u proteklom periodu. Čarlija Hanama, žestokog britanskog plavušana, uglavnom je dobra ideja imati u krimi filmu, a ekipu fino dopunjuju i Pedro Paskal i Garet Hedlund.
Harizma glumaca i vidno dobra međusobna saradnja čine da se priča odvija koliko-toliko ubedljivo. Uz poneku pošalicu, obilje uzbudljivih akcionih scena i obrta u radnji, “Trostruka granica“ može biti sasvim pristojan izbor za vikend lenčarenje uz omiljene grickalice.
Recenzija je originalno objavljena na sajtu tamarazivankic.com.
