GistroFM: Sunday in Bed
Idealna nedelja ne razmišlja o ponedeljku. Idealna nedelja je za krevet i papuče. Idealna nedelja je topla, nežna i spora. Ne kaže džabe ona pesma easy like a sunday morning. Kada bi svaka nedelja mogla da mi bude idealna, u njoj bi se slušala muzika koju sam spakovao u današnjoj Gistro FM epizodi.
Skot Voker mi je vazda bio kao preporučen za nedelju. Njegov krunerski bariton i orkestrirani aranžmani su kao stvoreni za izležavanje do podne. Nažalost, Skot nas je nedavno zauvek napustio. Kako je u pitanju jedan od najvećih umetnika u istoriji umetnosti, ova epizoda bi bila nekompletna kada mu ne bismo odali počast. To radimo na početku, u sredini i na kraju emisije.
Prvi album nedelje je snimio Endrju Bird. Ploča"My Finest Work Yet" poprilično verno dočarava naslov. Uprkos žešćem uporištu u vonju realnog sveta, nimalo ohrabrujućim, ali tako preciznim stihovima poput onog "I know it's hard to be an optimist / When you trust least the ones who claim to have the answers", ova ploča kao da je šivena za prolećne nedelje. U njoj sam se krio od tog sjebanog sveta cele prošle sedmice.
Za par nedelja navršava se četvrt veka od kada je Nik Kejv snimio "Let Love In". Imao sam 16 godina kada se pojavila i tada sam prvi put čuo za njega. Tri godine kasnije sam se tresao od treme dok sam se fotkao sa njim u Budimpešti. U te tri godine sam odlepio na Boys Next Door, Birthday Party i sve Bad Seeds ploče. A sve je počelo sa ovom. Još uvek zvuči savršeno. Prvi Gistro evergreen.
Drugi album nedelje potpisuju Francuzi Le Maison Tellier. Oni već godinama balansiraju između gitarske i elektronske muzike, između onoga što rade Calexico i recimo New Order, a tu kombinaciju su ove godine doveli do savršenstva. Ako mene pitate, ovo je najbolji album koji su do sad snimili.
Kad smo kod najboljih albuma u karijeri, zagrebačka grupa Svemir je ovogodišnjim četvrtim izdanjem stekla tu titulu, bar u Gistro svetu. Zvonka Obajdin i njeni drugari iz benda su ovog puta nadmašili sebe. Ako vam je pun kufer raznoraznih idiota, ako se u isto vreme osećate staro i mlado, ako vapite za muzikom koja razume vaše tajne, dajte šansu ploči "Strah od dubine". Album nedelje broj tri.
Pred kraj emisije, predstavljam novu kompilaciju "Kankyo Ongaku: Japanese Ambient, Environmental & New Age Music 1980-1990". Iako je nova, muzika na njoj je stara i opskurna. Japanska ambijentalna muzika iz osamdesetih je kovčeg pun blaga. I on nema dna. Ako volite da pre sna malo plutate a onda utonete u jastuk, teško da ćete ovog proleća naći bolji saundtrak za to.
Drugi Gistro evergeen je debi izdanje beogradskih Jarbola "Dobrodošli" koje je nedavno proslavilo dve decenije. Ja se bombardovanja sećam po ovom albumu. I nekih ljudi. I jedne mladosti. Velvet Underground na naš način. Remek-delo bilo i ostalo.
Brajan Ino je 1975. snimio treći album "Another Green World". U pitanju je jedna od njegovih poslednjih "neambijentalnih" ploča. Ona je bila toliko ispred svog vremena, da ni 44 godine kasnije ne zvuči nimalo zastarelo. Dok je slušate, jasno vam je zašto je Dejvid Bouvi svojevremeno Ina nazvao genijem. Gistro evergreen broj tri.
Predstavljamo još novi singl za Tame Impala, pesmu sa novog, zajedničkog albuma Calexico i Iron & Wine, odličnu novu ploču koju je snimio Avey Tare iz Animal Collective (najbolje AC related izdanje još od Merriweather Post Pavillon što se mene tiče), aktuelnu ploču kalifornijskog handpicking gitaristu Bila Mekeja, friški album za nišku Bohemiju, kao i jednu lokalnu pesmu po kojoj ću ceo život pamtiti mart u Teksasu 2019.
Po nedeljnoj posteljini se danas vrzmaju još Fleetwood Mac, Gracin, Tauns Van Zant, Ferou Senders i mnogi drugi.
Nikad u našim životima više neće postojati 31. mart 2019. Ako ne morate nigde, ako imate tri sata za sebe, otpanjite današnju Gistro FM epizodu i pustite muziku da proba da gušt učini posebnim, a samim tim i ovu nedelju sačuva od zaborava.
