The Punisher sezona 2
Nedavno je Netflix potvrdio ono što je najveći deo gledališta i očekivao. Poslednje dve tv serije iz Marvelovog univerzuma sa njihovog kanala, Jessica Jones i The Punisher i zvanično su otkazane. Ova odluka nema nikave veze sa gledanošću ili kvalitetom ovih serija, već sa činjenicom da je Disney otkupio Marvel i samim tim sva prava na njihovu intelektualnu svojinu.
Kako upravo Disney pokreće svoj streaming servis, poput Netflixa i Amazona, najverovatnije krajem ove ili u toku sledeće godine, bilo je za očekivati da neće dozvoliti da se „njihova intelektualna svojina“ arči na suparničkim servisima. Još gore su najave da izgleda ni sam Disney ne želi da nastavi sa ovim tv serijama. Opet nije razlog u popularnosti i kvalitetu dotičnih, već jednim delom, u sukobima nekih tabora unutar same komapnije, a sa druge strane što su sve Marvelove tv serijea u produkciji Netflixa ipak bile previše eksplicitne i slobodne za novokomponovanu političku korektnost raznih „social justice“perjanica Holivuda i Disneyju, kao i da se ne uklapaju u opštu sliku Disneya kao korporacije koja se diči svojim imidžom „family friendly“ ostvarenja. Nema baš mnogo toga ni u Jessici Jones, a još manje u Punisheru.
Pa ipak Netflix je svojim delima o Marvelovim superherojima potpuno oduvao tv ostvarenja o njihovim kolegama iz superničke kompanije (DC Comics). Arrow, The Flash, Supergirl pa i svi ostali već par sezona su teške za gledanje, a ove godine nemoguće to uraditi a da nemate kofu za povraćanje pored sebe. Stiče se utisak da scenarijo pišu najljući „SJW“ (social justice warriors) fanatici na svetu.
Punsher kao televizijski lik imao je odlično predstavljanje u drugoj sezoni Daredevila, kada je u potpunosti preuzeo tv šou od glavnog lika. Prva sezona je takođe bila više nego dobra i odlično je prihvaćena. Sa drugom sezonom se moglo očekivati da može upasti u probleme, jer su očekivanja naglo porasla. I pored toga što ostavlja malo slabiji utisak i dalje je uspela da u celini uspešno parira prvoj sezoni.
Akcione scene, kao i u prvoj sezoni su odlično osmišljene, veoma nasilne (retko se viđaju scene tuče poput one u teretani) i majstorski realizovane, i na momente ostavljaju bez daha, i sve to bez nekih skupocenih specijalnih efekata. Na sve to dodajte odličnu glumu Jona Bernthala, za koga moram da priznam da sam imao sumnje da će uspeti da adekvatno otelotvori lik Punishera.
Nedostatak je što postoji utisak ponavljanja. Castle se ponovo bori protiv starog neprijatelja Billy Russoa (Ben Barnes), bar na jednom frontu, dok na drugoj strani ima upravo ono zlo koje sam malopre pomenuo, oličeno u bogatoj porodici koja misli da im bogatstvo i moć dozvoljava da se igraju Boga životima drugih ljudi. Naravno, takve primere imamo svuda oko nas, i u realnom životu njihove zličinačko/političke/poslovne karijere su više nego uspešne, ali ne i u svetu u kome živi Punisher.
Scenaristi i režija veoma veštim isticanjem i podvačenjem pojedinih situacija, karakternih osobina likova uspevaju da balansiraju u sivoj zoni. Na kraju veoma lako naći opradanja za dela religioznog fanatika kakav je John Pilgrim, koga glumi odlični Josh Stewart, jer ipak je on samo oruđe u rukama onog pravog zla. Užasne stvari koje Frank Castle radi deluju veoma prihvatljivo i nalaze na odobravanje gledaoca. Kreatori ove serije bockaju publiku u pravo mesto. Jasno je da je većini ljudi dozlogrdila sva ova nepravda, bahatost, kriminal svuda oko nas, na koju ogromna većina trpi ili zažmuri na nju. I zato je Punsher trenutak oduška, ma kako banalan on bio. I zato će veoma nedostajati, ukoliko Disney ne odluči da nastavi sa snimanjem ili još gore nastavi ali ublaži i strpa u politički korektne okove.
I pored očigledne preplavljenosti velikih i malih ekrana raznoraznim superherojima, njihova popularnost ne jenjava. Zašto je to tako, pitanje je za diskusiju u koju bi trebalo uključiti socijologe i psihologe, ali laički gledano, rekao bih da mnogo toga ima u činjenici da oni smeju i rade ono za šta svi mi ili bar ogromna većina nemamo „cojones“ .
Ako ipak malo dublje pogledamo svet superherojstva, meni lično, kao jedini relevantan ili stvarno koristan antiheroj izdvaja se Frank Castle iliti Punisher.
A zašto?
Pa pre svega on nema ama baš nikakve čarobne moći, ne može da leti, nije bog, nije nadljudski jak, nije otporan na metke, ne pretvara se u zeleno čudovište, nije abnormalno bogat, nije nešto ni specijalno pametan a ni lep, doduše može da izdrži ogromne količine lemanja i očas se oporavi.
I dok svi ostali superheroji vreme pre i posle svojih herojskih dela (čitaj uništavanja pokretne i nepokrene imovine običnih ljudi) provode u kukanju, prenemaganju i moralisanju, Punisher jedini završava posao.
Frank Castle je manje više čovek kao i večina nas, doduše veoma dobar u svom poslu, i to je jedan od razloga zašto ovu tv seriju ne doživljavamo poput onih o drugim njegovim kolegama. Druga veoma važna stvar je što se Punisher ne bori protiv zlih vanzemaljaca, ludih bogova i slične fantastične žgadije. Njegov neprijatelj je pravo zlo na ovom svetu, ono što od iskona čuči u ljudima i ono koje manje više kontoliše svet u kome živimo.
Zato je Punisher jedini super heroj koji ovom svetu, ovom društvu i civilizaciji treba. Zato što se bori protiv pravog zla, zato što on završava posao, a ne odlaže ga na par meseci ili godina a možda i manje zbog dobrog vladanja, ili pak pusti da se njegovim klijentima bavi (čitaj oslobodi) korumpirano pravosuđe, rodbinske, kumovske ili stranačke veze.
Zato što on ne ostavlja mogućnost da se svakojaka bagra, nakon desetak godina ponovo povampiri, pa ja sad moram svakog vikenda da smrzavam zadnjicu na ulicama umesto da lepo odmaram kući i gledam tv serije o nekim drugim nesrećnim superherojima.
Doduše kod nas bi Punisher trebao da uposli i svog kuma, pobratima, prvog komšiju, pašenoga, šuraka i šurnjajinog bratanca, da, ko predsednik, radi 25 sati dnevno, pa opet ne bi mogao da se adekvatno nosi sa svim onim ljudskim talogom koji se zapekao i kriminalizovao razne strukture ovog društva, čije bi čišćene bilo daleko teže neko čišćenje Augijevih štala.
Na kraju možda i nije loše što više nema Punsihera. Možda će nekome u nedostatku odušaka u vidu ovakve lake zabave, od muke i nakupljenog besa da izrastu „cojones“ i krene da sređuje stvari onako kako treba. A mi ostali, bar oni sa još malo zdravog razuma, otićičemo u još jednu vikend šetnju gradskim ulicama.
