Na putu
Pre no što je postao čuven i rado čitan pisac, Džek London je bio i, između ostalog, skitnica, probisvet. O svom lutanju po Americi (i današnjoj Kanadi) sredinom poslednje decenije 19. veka, u jeku ekonomske krize (i velike nezaposlenosti) tj. o skitničarenju, uključujući i prosjačenje, "osvajanje" vozova (u pokretu), sitne krađe, mesec dana provedenih u zatvoru, gde je bio ne samo zatvorenik, već i poverenik - onaj koji ima pravo da potkrada, maltretira i, čak, tuče, ostale zatvorenike, London je pisao početkom 20. veka.
Niz epizoda iz njegovog skitničkog života objavljene su prvo kao priče, u jednom američkom časopisu, a 1907. i kao (fotografijama i crtežima ilustrovana) knjiga, pod nazivom Put. Kao i samo njegovo lutanje i ova je knjiga bez očiglednog i stabilnog plana: London pripoveda o raznim dogodovštinama iz različitih perioda tog pustolovnog dela svoje mladosti, kada je živeo iz dana u dan, obesno i bedno u isto vreme, bez krova nad glavom, bez redovnih obroka, potucajući se, upoznajući gomilu vrlo različitih ljudi, od kriminalaca, preko železničkog osoblja, s kojim je, zbog svog rizičnog i ilegalnog načina putovanja, stalno bio u sukobu, drugih vagabunda, bogalja, radnika, štrajkača, vojnika, do finih, bogatih usedelica, za koje su njegove "sočne" izmišljene priče bile najveća avantura u životu i saosećajne majke koja mu je pružila nesebično gostoprimstvo i srceparajuću brigu. O svima njima, kao i o sebi tadašnjem, London pripoveda sa uživanjem u slici skitničarenja i predanosti putu koju kreira, uprkos gladovanju, smrzavanju, rizicima i nedaćama, ne prećutkujući svoje laži i prevare, kojima se često služio kako bi došao do hrane, svestan da je veština pripovedanja i izmišljanja priča saobraznih karakteru slušalaca za skitnicu od ključnog egzistencijalnog značaja. Uživljavajući se iznova u situacije koje su provocirale njegovu bujnu, a ipak realističnu, ubedljivu maštu, kao i njegovu domišljatost i veštinu zavaravanja protivnika, London se uživljava u sopstvenu mladalačku obest i glad za iskustvima.
Među najinteresantnije odeljke njegovog "puta" spadaju oni iz kojih vidimo kako se pojedinac, da bi se odbranio od neposrednih pretnji po život i da bi opstao u datom okruženju, prilagođava "zakonu" datog mesta kao zakonu jačeg. Kao svedok nerazumljivih običaja Cigana koje je usput sreo, a koji dovode do krvničkog batinanja dvaju dečaka i majke jednog od njih; kao deo surovog sistema organizacije reda u zatvoru; kao pripadnik tzv. Kelijeve armije (neki bi rekli: bande) skitnica tj. nezaposlenih radnika, London se pokazuje u nimalo povoljnom svetlu. Pri svemu tome, njegovo je pripovedanje živo, čas usredsređeno na jednu epizodu, čas digresivno, lutalačko, kao i njegov tadašnji duh; opisi kratki i precizni; jezik bogat žargonskim obrtima i terminima; uz mnoštvo uspešnih i upečatljivih "krokija" svih tipova sa kojima je jedna skitnica mogla da se susretne u tadašnjoj Americi.
S obzirom na to da redosled priča ili poglavlja uglavnom nije hronološki, postoje i izdanja u kojima je taj redosled izmenjen, da bi se u tekst unela logika, do koje samom piscu očito nije bilo stalo. Kod nas se mogu naći prevodi obeju verzija. Iako star, prevod Jovana Popovića (koji je Utopija ponovila 2012) daleko je bolji od kasnijeg prevoda Đorđa Milikića (iako je i on sada već star, iz 1963), mada je u ovom drugom slučaju reč o izvornom, nehronološkom redosledu epizoda Puta tj. Druma.
S obzirom na značaj naracija o putu i putovanju kroz nepregledna, više divlja nego civilizovana i kultivisana prostranstva, pa i kroz potpunu divljinu, o, najčešće neplanskom, hirovitom probijanju kroz prostore čije su dimenzije zastrašujuće i nehumane, za američku kulturu, američki mit o zapadu (ka kojem se kreće i London), i američko samorazumevanje, ne čudi gotovo kultni status koji je ova proza, na pola puta između ciklusa priča i memoarskog romana, stekla.
Najpoznatiji odjek ovog dela jeste podjednako žanrovski neuhvatljivo, upečatljivo, zahuktalo, emocijama i senzacijama nabijeno i dinamično delo Džeka Keruaka Na putu.
Prikaz je originalno objavljen na blogu Klub Knjigoljubaca.
