My Bloody Valentine: Trijumf upornosti
Da li vam je poznat onaj osećaj kada znate da vas čeka nešto lepo, premda još uvek niste sigurni na koji tačno način ćete to doživeti? Da li vam se nekada desilo da željno iščekujete knjigu omiljenog pisca, film omiljenog režisera ili album omiljene grupe?
Ukoliko je reč o umetniku koji redovno objavljuje svoje radove, verovatno već možete naslutiti šta vas otprilike čeka. Međutim, ako je reč o (u ovom slučaju) muzičaru koji nije objavio album preko dve decenije, a za koga je izvesno da je u prošlosti stvarao remek dela – šta onda? Možda strepnja?
Što se grupe “My Bloody Valentine” tiče, nema potrebe ni za kakvom strepnjom. Iako je mnogo vode proteklo Temzom između njihovog drugog i trećeg albuma, muzičari iz ovog benda su nam te 2013.godine jasno stavili do znanja da je njihovo umeće pravljenja kvalitetne muzike vremenom samo postalo još razvijenije.
Februar 2013.
Kada je u pitanju iščekivanje nekog novog muzičkog izdanja, u noći između 2. i 3. februara 2013.godine internetom je vladao možda i najveći hajp koji se desio od kada postoji ova mreža (veće ludilo pratilo je samo album “In Rainbows” sastava “Radiohead”).
Naime, te noći britanska grupa “My Bloody Valentine” je na svom sajtu ponudila za daunloud treći studijski album “mbv”. Ako znamo da njihovu kompletnu diskografiju čine samo dva izdanja (“Isn’t Anything” i “Loveless”), da oba danas uživaju kultni status, da i danas u grupi sviraju dva ključna autora Kevin Šilds i Bilinda Bučer, kao da su i između drugog i ovog novog albuma prošle čitave 22 godine, ludilo koje vladalo te noći internetom dobija na logici.
Svoj toj histeriji, samo su doprinele Kevinove najave da “album tek što nije gotov” – najave koje je ponavljao kao papagaj poslednjih 4-5 godina. Da je kojim slučajem Kevin rešio da ploču objavi 1. aprila, siguran sam da bi većina bila ubeđena da je reč o prvoaprilskoj šali.
Desetine hiljada ljudi je istovremeno pohrlilo na njihov sajt te noći, te ne čudi što je sajt pao, a fanovi su čak slali peticiju Obami na zvaničnoj strani Bele kuće da učini nešto povodom ovog problema : “Čekali smo 22 godine na ovaj album, ne želim da čekam više ni 22 minuta, vratite taj sajt u život! ”, bio je jedan od mnogih vapaja.
Tri celine
Iako nije poznato u kom su tačno periodu nastale pesme sa ovog albuma (neki izvori kažu između 1996. i 2012), na osnovu onoga kako zvuče i kako su raspoređene, možemo pretpostaviti da su poređane hronološkim redom. Ako ovih 9 kompozicija podelimo u 3 celine, zaključujemo da prva trećina albuma zvuči gotovo isto kao pesme koje su “My Bloody Valentine” svirali početkom devedesetih, druga trećina je Kevinovo i Bilindino viđenje pop muzike, dok su poslednje 3 pesme možda najava u kom bi se pravcu “My Bloody Valentine” kretali na svom 4. studijskom albumu – naravno pod uslovom da on ikad bude objavljen (uz nadu da će bar neko od nas biti živ tada).
Iako su prošle više od dve decenije između drugog i trećeg albuma, to nikada ne biste zaključili dok slušate prvu trećinu ove ploče. Prve tri pesme zvuče kao da su nastale u isto vreme kada i one sa “Loveless”, od kojih je “Only Tomorrow” bučni hit dostojan ovog remek dela s početka devedsetih. Lupovi, tremolo, psihodelična buka, Kevinov lelujavi vokal …ma sve ono što smo voleli kod “My Bloody Valentine” nekada, nalazi se u ove tri pesme.
