A Simple Favor [2018]
A Simple Favor, iskusnog američkog reditelja Pola Faiga (Paul Feig), predstavlja pokušaj ubrizgavanja noir elemenata u crnu komediju sa više nego haotičnim posledicama.
Sudar dve mame iz američkog pregrađa, gde mu deca koja idu u zajedničko obdanište bivaju kao lančana konekcija, pretvoriće se ubrzo u triler koji se nikako ne želi otresti humora, odnosno temelja narativa nametnutog na početku.
Valja napomenuti da je Faig efektno krenuo sa raskrinkavanjem sitnih, palanačkih zavisti i intriga, tako karakterističnih za ljude čiji se problemi svode na odgajanje sopstvenog, često neželjenog nakota, gde se oni koji pokušavaju nešto da menjaju i rade odbacuju od strane inteligentnijih dokoličara kao šizofreni sistemski elementi.
Međutim, kada krene ozbiljiniji zaplet, jasno je da se autor odmetnuo u vode za koje je potrebno mnogo znanja i mudrosti, kao bi se dosegla vizija, umetnost i veličina jednog Kapre, Hičkoka ili Anri-Žorž Kluzoa, na čiji se film Les Diabolique referencom autor direktno i poziva.
Daleko je A Simple Favor od zanimljivog i uzbudljivog trilera, a još više od maštovite crne komedije. Faig svoj rad baštini na dualitetu udarnog ženskog dvojca, čiji obračun nije samo u dramskom, već i u glumačkom fokusu, i na njima dvema ostaje temelj kvaliteta ovog filma, a ostaviti glumcima da iznose dramu uvek je sigurno utočište za bekstvo od sopstvene odgovornosti za kvalitet uradka.
I opet, dolazimo do starog zaključka – poslovati po tržišnim principima sledstveno vodi u kompromise koje takvo poslovanje nosi, što prava umetnost ne trpi. A kada se u zabavu silom trpa traljava vizija umetnosti, posledice su haotične, te mu se tako Prosta usluga pretvori u Čisto đubre.
