Phantom Doctrine [2018]
Phantom Doctrine je potezna strategija u Jagged Alliance stilu, smeštena u eru hladnog rata. Vi ste na čelu tajne organizacije Kerber, koja mora da otkrije globalnu zaveru čiji je cilj novi svetski rat. Atentati, uhođenje, infiltracija, podmićivanje, sve je dopušteno, samo da cilj bude ispunjen.
Čim sam pokrenuo igru, imao sam osećaj kao da sam u filmu Atomic Blonde. Samo mi je nedostajao David Bowie i Putting out Fire. Odlična atmosfera i zanimljiv koncept istraživanja su me odmah zaintrigirali. Tim iz CreativeForge Games-a su stvorili višedimenzionalnu igru. To je karakteristika koja me je oduševljavala još od originalnog X-COM-a i Jagged Allance-a.
U Phantom Doctrine, informacija je ključ. Kada tokom misije dodjete do poverljivih fajlova, kao u kriminalističkim serijama, raspoređujete ih na zid. Svaki dokument u sebi sadrži pojam koji ga povezuje sa drugim dokumentom. Na taj način se prave veze i izvode zaključci koje vam mogu otkriti informaciju važnu za napredovanje u igri. Ovo je veoma zanimljiv koncept. Do tih informacija možete doći hvatanjem agenata i ispitivanjem, izviđačkim misijama ili tokom poteznih borbi.
Borba u Phantom Doctrine
Borba je u ovom slučaju zadnja opcija. I to s razlogom. Kao i u svakom špijunskom filmu, šunjanje vam daje prednost. Ni Phantom Doctrine nije u tome izuzetak. Ako ne ulazite u zabranjene zone, tiho eliminišete čuvare, izbegavate kamere, sve je super.
Problem nastaje kada budete otkriveni. U misijama najčešće vodite malo ljudi. Kada budete kompomitovani, za određeni broj krugova očekujte neprijateljsko pojačanje. Čak i bez njega ste brojčano inferiorni. A ako na sve to dodate i vazdušnu podršku, skoro je nemoguće završiti neku misiju bez žrtava.
Kako kod mene važi pravilo “No one is left behind”, često sam morao da vraćam snimljene pozicije sa pola misije kako bi uspeo da se nekako dovučem do mesta izvlačenja.
U trenutku pisanja, iza sebe imam oko dvadeset sati igranja, Verujem da je u kasnijim fazama, kada se razvije baza i borci, to sve lakše. Ali da je ovaj početak težak, to potvrđujem.
Naročito je frustrirajuće kada vas neki protivnik sa pola mape mitraljezom zvekne. To me podseća na stari XCOM kada bi svog snajperistu, koji bi imao shooting 150 podigao u letećem odelu i on tako skidao sve što vide moji drugi vojnici. Ali ovde niti je snajperista u pitanju, niti je na nekom strateškom uzvišenju, a često bude kritikal, i to na lakom nivou težine.
Špijuni u Phantom Doctrine
U zavisnosti od nivoa težine, krećete sa različitim brojem vaših saboraca. Svaki od njih ima svoje specijalne veštine. Kako misije prolaze i njihova veština raste, tako se i otključavaju njihove specijalizacije.
Ovaj sistem je interesantan, ali vam traži više koncentracije od novog X-COM-ovog principa, gde imate medicinara, jurišnika, mitraljesca i snajper.
Razvoj baze
Baza je centralno mesto gde vrbujete špijune, trenirate ih i lečite. Za razliku od sličnih igara, ovde možete da menjate lokaciju baze, ako postoji opasnost da je neprijatelji otkriju. Postoji skala koja pokazuje opasnost od otkrivanja. Ona se povećava vrbovanjem novih agenata ili uspešnim misijama. Da bi se baza premestila, potrebno je naći novi grad, kandidata, ali je neophodno i da imate dovoljno para. Ako vam zafale pare, možete da malo falsifikujete.
Sve ovo pokazuje koliko je truda uloženo u dizajn ove igre. Poljaci su odradili dobar posao i napravili veoma zabavnu igru. Ako se malo poboljša mehanika u borbi, gde imam utisak da AI vara, igra bi bila odlična.
Tekst preuzet sa PC-IGRE.INFO
