The Flaming Lips: Velika deca iz Oklahome

Sep 26, 2018

Nekada su velike diskografske kuće imale mnogo više strpljenja nego danas. Nakon što su potpisali ugovor, muzičari su “dobijali” vreme da opravdaju uloženi novac i trud tako što im je bilo dozvoljeno nekoliko albuma da pronađu pravu formulu do uspeha. Na žalost, već dugo nije tako.

Danas je opsesija novcem veća nego ikada i velike firme nikada nisu brže htele da dođu do zarade, često svesno žtrvujući kvalitet zarad materijalnog. Primere za to imate na raznim poljima, a možda je najslikovitiji onaj u elektronskim medijima. Obratite samo pažnju na programske šeme naših TV i radio stanica – one se menjaju nekoliko puta godišnje, a retko koja emisija preživi dve sezone. Svi jure rejtinge, veliku gledanost, “klikove” mišem. Ukoliko cela zemlja ne priča o tebi u roku od mesec dana, ti ćeš nestati iz etra. Koliko god se slagali ili ne sa ovakvom uređivačkom politikom, ona je činjenica.

Gotovo identična situacije i u muzici. Kada grupa danas potpiše ugovor sa nekim velikim izdavačem, dobiće jedan, maksimalno dva albuma da opravda uložena sredstva. Ukoliko se drugi album ne proda u tiražu koji zadovoljava vlasnike etikete, ugovor se raskida i bend se vraća nekom manjem izdavaču. Surovo, ali tako je.

Međutim, bend o kome danas pričamo, već dve decenije prkosi pomenutim zakonima tržišta. “Flaming Lips” su potpisali sa kućom “Warner Brothers” ugovor 1992. a još uvek objavljuju albume za njih.

Istina, u proteklih 25 godina oni su imali par vrlo komercijalnih izdanja, ali i mnogo više onih koji su se prodali u “samo” nekoliko desetina hiljada primeraka. I što je najčudnije od svega – ovaj bend i dalje snima relativno slabo isplative albuma, a “Warner Bros” ih i dalje uredno objavljuje.

Da li su “Flaming Lips” izuzetak koji potvrđuje pravilo ili je nešto drugo u pitanju? Teško da ćemo to tek tako saznati.

Krađa u crkvi

Nakon što su 1983. godine ukrali nekoliko muzičkih instrumenata iz mesne crkve u Oklahoma Stijiu, braća Vejn i Mark Kojn, zajedno sa basistom Majklom Ivinsom osnivaju bend kog nazivaju “Flaming Lips”. S obzirom da Vejn Kojn voli misterioznost, poreklo imena benda do danas nije sasvim razjašnjeno, mada postoji nekoliko ideja.

Jedna od njih je da su grupu nazvali po izvesnom porno filmu, druga po slengu za halucinogenu drogu, dok je verovatno najbizarnija ona priča po kojoj je Vejn dao ime bendu nakon što je sanjao Devicu Mariju kako mu daje “vatreni poljubac” na zadnjem sedištu njegovog auta.

Nakon što se oženio sredinom osamdesetih, Mark Kojn napušta “Flaming Lips”, čime njegov brat Vejn postaje lider benda i tako je ostalo do danas. Tokom protekle tri decenije, raznorazni muzičari su prodefilovali kroz grupu, a jedan od njih je bio i Džonatan Donahju, kasnije lider sastava “Mercury Rev”.

Početkom devedesetih, u “Flaming Lips” dolazi bubnjar Stiven Drozd, nakon čega se formiralo tvrdo jezgro grupe – Vejn Kojn, Majkl Ivins i Drozd. Pored njih, još jedan čovek je vrlo važan za zvuk i karijeru ove grupe. Njegovo ime je Dejv Fridmen i od 1990. do danas, bio je producent osam “Flaming Lips” albuma.

Visoko zapaljiva grupa

“Flaming Lips” su 2017.godine objavili album Oczy Mlody, što je njihovo 14. studijsko izdanje. Diskografski, njihovu karijeru možemo podeliti u tri dela. Prvi se desio u drugoj polovini osamdesetih, kada su objavili 4 poprilično nekomercijalne ploče, na kojima su još uvek tražili svoj zvuk. Ipak, i tada je bilo jasno da se ispod jeftino producirane psihodelične buke nalazi ogroman potencijal. Njega su uvideli i ljudi iz diskografske kuće “Warner Brothers”.

Legenda kaže da je jedan od šefova ove etikete prisustvovao “Flaming Lips” koncertu na kome je grupa koristila toliko pirotehničkih sredstava, da je malo falilo da zapale ceo klub. Njega je atmosfera toliko ponela, da je momentalno predložio bendu saradnju. Druga legenda kaže da je “brak” između “Flaming Lips” i ove etikete nastao “na krilima” velikog uspeha grupe “Nirvana”, nakon koga su veliki izdavači potpisivali ugovore sa gomilom bendova koji sviraju alternativni rok, a sve u nadi da će dobiti novi “Smells Like Teen Spirit”. Istina je negde u sredini.

Himna Oklahome

Bilo kako bilo, tada počinje druga faza, u kojoj “Flaming Lips” beleže prve uspehe na top listama, počevši sa zaraznim pop hitom “She Don’t Use Jelly” sa ploče “Transmissions from the Satellite Heart” (1993), da bi nastavili u velikom stilu na albumima “The Soft Bulletin” (1999) i “Yoshimi Battles Pink Robots” (2002). Na ova dva albuma su uspeli da svoj prepoznatljiv spejs rok stil spoje sa izraženo melodičnim pesamama i zaraznim refrenima, što se pokazalo kao dobitna kombinacija. Pesma “Do You Realize” postala je planetarni hit, a čak je izabrana i za zvaničnu rok himnu američke države Oklahoma.

Dok bi mnogi drugi bendovi nošeni tim uspehom verovatno još više “zašećerili” svoju muziku, pokušavajući da se dopadnu još širem krugu ljudi, “Flaming Lips” su uradili suprotno. Umesto sa melodičnim popom, albumi koje su objavili u ovom veku (treća faza) mnogo više veze imaju sa progresivnim i eksperimentalnim rokom, a nekad čak i sa elektronskom i fri džez muzikom. Najviće enigma je ipak činjenica da i pored svega toga, “Warner Brothers” i dalje ne raskidaju ugovor sa njima.

Nesvakidašnji koncerti

Ono što takođe karakteriše “Flaming Lips” jeste ekscentricizam njihovog lidera Vejna Kojna. Za početak, dovoljno je da zavirite u njegovu kuću u Oklahomi i njen krajnje ekstravagantni enterijer, pa da vam bude jasno o kakvom je “čudaku” reč.

Što se muzike tiče, upravo je Kojnova ideja bila da album “Zaireeka” objave kao četvorostruko izdanje, koje ćete na pravi način čuti tek ako sva 4 diska pustite u isto vreme na 4 različita muzička uređaja. Takođe, zahvaljujući njegovoj ludosti, grupa je početkom ove decenije snimala pesmu koja traje čitavih 6 sati.

Upravo je Kojn razlog zašto “Flaming Lips” koncerti izgledaju toliko spektakularno. Poslednjih 15 godina, njihove svirke počinju tako što on uđe u veliki, providni balon, kog hiljadu ruku gura kao neku loptu, sa jednog na drugi kraj gledališta.

Nedugo potom, na bini slede eksplozije, milijardu konfeta, laseri, velike rukavice u obliku džinovskih šaka, i šta sve još ne. Čak i ako ne volite muziku ovog benda, ukoliko imate priliku da posetite neki njihov koncert, nemojte propustiti jer vam svakako sledi nezaboravno iskustvo.

Velika deca

Vejn Kojn i “Flaming Lips” su savršen primer kako je moguće uživati u životu punim plućima. Oni ove godine proslavljaju tri i po decenije postojanja, a samo jednu deceniju manje na muzičkom polju rade šta god požele. Bez obzira da li koriste LSD, bez obzra da li uloženi novac u koncerte i albume vrate ili izgube, bez obzira da li su kritike njihovih albuma pozitivne ili negativne, oni ne prestaju sa zabavom.

Iako su sva trojica u zrelom dobu (Kojn je star 57, Ajvins 54, a Drozd 48 godine), način na koji uživaju svirajući u “Flaming Lips” nam jasno daje do znanja da oni u duši nikada neće prestati da budu velika deca.

Šta god radili, mnogo je lakše kada je prisutna rasterećenost, a naročito ukoliko je krug vašeg delovanja povezan sa umetnošću. Upravo ta opuštenost gura “Flaming Lips” napred, pružajući im odrešene ruke da se okušaju u nebrojenim muzičkim eksperimentima.

S obzirom na sve to, teško je predviteti kako će zvučati njihov naredni album. Podjednake su šanse da to bude njihova najkomercijalnija, ali isto tako i najnekomercijalnija ploča. Ono što je sasvim izvesno, jeste da će se Kojn, Ajvins i Drozd pošteno “naigrali” i zabavili snimajući je. I da će izdavač biti “Warner Brothers”, naravno. Drugim rečima, teško da ćete na savremenoj muzičkoj sceni pronaći grupu koja uživa u stvaranju muzike više od “Flaming Lips”.