Upstream Color [2013]
Upstream Color je jedan od retkih filmskih produkata američke nezavisne produkcije, koji smelo pokušava da vizuelno i estetski korespondira između svesnog i nesvesnog. Režiser Šejn Karut (Shane Carruth) se već na sličan način ophodio stilski u jednom od boljih nezavisnih filmova prethodne dekade Primer.
Dramatizacija u Upstream Color nije toliko apstraktna, jer uspevamo da pratimo glavni tok koji sačinjavaju tri paralelne priče, koje se na bizaran način prepliću i utiču jedna na drugu. Početak filma grade brze promene kadrova, u kojima vidimo nasilnu imputaciju crva u telo glavne junaknje Kris (Amy Seimetz), te njenu ubrzanu fizičku degradaciju, tokom koje se crvi množe u telu domaćina. Naredni minuti nam nude razjašnjavanje, i upoznaju nas sa misterioznim čovekom, koji se na krajnje bizaran i perfidan način poigrava sa sudbinama ljudi.
Kako se film dalje kreće Šejn Karut sprovodi svoju viziju filmske narativne estetike, koja pliva između ranih radova Pitera Grinaveja (Peter Greenaway) i recimo filmova Mišela Gondrija (Michel Gondry), nažalost, sa mnogo manje uspeha. Niti se negde gube upravo sa pojavom Džefa, kojeg igra sam režiser, a koji će se naći kao potencijalan spasilac Kris. Međutim, iako su Kris i misteriozni čovek, prilično razrađeni likovi, Džef ne samo da nije uverljiv kao sitni prevarant, već je i njegova uloga i sudbina prilično traljavo odrađena. Pokušavajući da sklope deliće svoje sudbine u jednistvenu celinu, Džef i Kris ne prolaze nikakvu katarzu, već im spas dolazi u obliku skupljanja kamenja sa dna bazena, koji se pretvaraju u moć same devojke da se izbori sa zlim činima.
E sad, naravno, imamo gomilu metafora, simbola, ili skrivenih poruka. Međutim, uz neuverljiv soundtrack i brzu promenu kadrova, ponekad to izgleda malo traljavo, brzopleto i naporno. Ne uspava baš svaki autor u nameri da sprovede estetiku filmske filozofije i vaskolike mudrosti, koje ovde bivaju sažete kroz trofazni životni ciklus.
Interesantno, ali nedovoljno dobro i uverljivo. Jednostavno, ne mora ‘misaoni’ film da sam po sebi nosi duboko skrivene šifrirane poruke da bi ga razumeli.
