Kako je Randy Weston redefinisao Prodigy
Početkom ovog meseca, tačnije 1. septembra 2018, napustio nas je jedan od velikana džez klavira Rendi Veston (Randy Weston).
Veliki Rendi je poživeo 92 godine, i retko koji autor se može pohvaliti tako glomaznim i raznorodnim opusom. Karijera koja je počela još ranih pedesetih godina broji pedesetak solo albuma, mnoštvo kolaboracija, kompilacija i reizdanja.
Međutim, kao što to obično biva u životima velikih umetnika (u ovom slučaju i pedagoga), u fokus šire javnosti Veston će dospeti zahvaljujući velikom hitu sastava potpuno različite žanrovske orijentacije.
Lajam Halet (Liam Howlett) iz tehno sastava Prodigy, istražujući muzičko nasleđe iz sedamdesetih će nabasati na Vestonov album Tanjah iz 1973. i na kompoziciju pod rednim brojem 2 – In Memory Of. Loop iz te kompozicije će biti ritmičko-muzička osnova velikog hita Smack My Bitch Up.
Međutim, iako Haletova virtuoznost u miksovanju semplova je u ono bila osnovni sastojak uspeha ove kompozicije (uz kontroverzni spot Jonasa Akerlunda), neverovatno je koliko Vestonova verzija zvuči i dan danas moderno, i nimalo inferiorno u odnosu na Prodidžijev mega-hit iz devedesetih godina.
Ipak, internet je tek bio u povoju, tako da su informacije o loopu možda i malo zakasnile, ali to Rendija nije sputavalo da izbaci još nekoliko sjajnih albuma, uglavnom na njima tvrdoglavo i uporno čuvajući afrički tradiciju i inkorporirajući njene elemente u savremeni džez.
Tanjah je samo jedan od albuma iz sedamdesetih na koji valja obratiti posebnu pažnju, naime, tu su i Blue Moses i African Cookbook. A onda tu su i nešto moderniji The Spirits of Our Ancestors iz 1992. i Zep Tepi iz 2006.
Svakako, nažalost, i ovog puta je smrt umetnika bila povod za rekapitulaciju jednog veličanstvenog opusa i karijere, Vestonova je jedna od sjajnijih.
