Tom Clancy’s Jack Ryan [2018]
Tom Clancy važi za jednog od najpopularnijih pisaca špijunskih triler romana, a Jack Ryan je svako najpopularniji lik koga je on kreirao i kome je posvetio čak 21 roman. Moram da priznam da nisam pročitao ni jedan, jednostavno to nije vrsta literature koja mene privlači. Ali sam zato gledao sve filmove u kojima se pojavljivao lik Jacka Ryana.
Njega su do sada na velikom platnu glumili: Alec Baldwin u “Hunt For The Red October”, Harrison Ford u “Clear and Present Danger” i “Patriot Games”, Ben Affleck u “Sum of All Fears” i Chris Pine u “Jack Ryan: Shadow Recruit”. Poslednji Jack Ryan koga imamo prilike da gledamo je John Krasinski, ovoga puta ne na velikom platnu, već u Amazonovoj tv seriji “Tom Clancy’s Jack Ryan“.
Priča ovog puta kreće od samog početka, gde je Jack Ryan samo običan CIA službenik zadužen za praćenje i kontrolu raznih finansijskih transakcija, u cilju otkrivanja mogućih terorističkih pretnji. Naravno, on otkrije sumnjive transakcije, za koje se uskoro uspostavi da vode ka mogućem nasledniku Osame Bin Ladena među terorističkom bratijom.
Poslednjih godina imali smo prilike da pratimo neokliko veoma dobrih TV serija, koje se bave upravo bezbedonosnim agencijama, špijunima i terorističkim pretnjama. Na vrhu te liste je svakako „Homeland“, ali veoma kvalitetna ostvarenja su i „Berlin Station“, „Deep State“, "Spooks" „The Americans“, „Six“.
Po pitanju samog zapleta „Tom Clansy’s Jack Ryan“ ne donosi puno toga što već nismo videli, muslimanske fundamnetaliste koji žele da se osvete zbog ko zna čega svima drugima, koji nisu kao oni. Po koncepciji Jack Ryan je negde izmedju „Homeland“ ili „Berlin Station“ i „Six“.
Prve dve nude više špijunskih zapleta dok je „Six“ više fokusirana na čistu akciju, jer su glavni akteri tim navy sealsa, kojima agenti CIA-e samo nalaze mete. Zbog ovakve postavke, stičemo utisak da TV serija nije ni tamo ni ovamo, već da je jednostavno razvodnjena verzija obe varijante.
Prve dve pomenute teku prilično sporo sa detaljnom razradom radnje i likova, kod Jack Ryana je to znatno brže i na momente ostaje nedorečeno ili nedovoljno ubedljivo. Razlog mogu biti samo osam epizoda koliko ima prva sezona. To čini da serija deluje dinamično, čak i u odnosu na „Homeland“, jer se sve odvija znatno brže, dok sa druge strane nudi uzroke, neka crno-bela i prilično neuverljiva objašnjenja zbog čega su naši likovi takvi kakvi su, kao i posledice toga.
Ono što je novo u pristupu ovakvim pričama je to što pokušavaju da donekle, na upravo pomenut način, objasne postupke muslimanskih fundamentalista, posebno onih koji odrastaju u zapadnom svetu, uspeju steknu dobro obrazovanje i odrastaju bez teškog života i muka kojima su izloženi ljudi sa bliskog istoka, pa se ipak okrenu verskom radikalizmu.
Za tako nešto postoji par objašnjena tipa „u Americi su svi isti, meksikanac, kinez, arapin, svi su oni amerikanci, ovde u Francuskoj, možeš imati najbolje obrazovanje, možeš biti peta generacija ali uvek će se znati ko je Francuz a ko ne.“ Glavni negativac Musa Sulejman je kao dete bio žrtva rata u Libanu, kada je izgubio sve osim brata. Odrastao je Francuskoj, gde je stekao veoma visko obrazovanje i onda naleteo na seriju razočarenja, jer je shvatio da nikada neće biti jednak sa osobama francuskog porekla. Što nesretnim spletom okolnosti, što šovinističkom akcijom policije, on završi u zatvoru, gde osoba koja nikada nije bila ni blizu religioznog fanatizma postaje upravo radikalni verski fanatik.
Možda to i jeste tako, ali u gradu, a verovatno i u državi u kojoj živim, znam da se mnogi ljudi osećaju kao građani drugog reda, kao građani koji žive na teritoriji okupiranoj od strane vladajuće klike iz prestonice, koja širom države na čelnim mestima postavlja poslušnike i koji više deluju kao kvinsliška organizacija koja je tu da služi okupacionim vlastima, a ne građanima čije bi interese trebalo da zastupa, pa se niko nije odao terorizmu. Barem još uvek nije.
Siguran sam da se položaj stranaca širom zemalja zapadnog sveta ne može uporediti sa položajem nas koji nemamo partijsku knjižicu vladajuće stranke, koja god da je u tom trenutku na vrhu. Ovako banalno objašnjenje za radikalizam je verovatno sročeno prosečnom gledaocu, koji ne bi baš previše da se zamara uzrocima, a posebno ne onom koji želi da veruje kako su u Americi svi apsolutno jednaki. Povrh svega imamo i afro američkog muslimana (Wendell Pierce), kao jednog od šefova u Centralnoj obaveštajnoj agenciji, imamo i pilota drona koga savest toliko grize jer je razneo pogrešnu osobu, pa zbog toga mora da umiri svoju svest. Inače postojanje ovog detalja je potpuno nejasno (bar ne u ovoj sezoni), jer ne služi ničemu osim postavci da i među lošima ima i poneko dobar, poput Jacka Ryana, koji je svestan koliko je loša agencija za koju radi, ali je njegova želja da to ispravi delujući iznutra, zbog čega ga njegov idealizam često dovodi u sukob sa pretpostavljenima ili sa okruženjem u kome živi i radi.
„Tom Clancy’s Jack Ryan“ nikada ne dostiže dubine do kojih ide „Homeland“ ali to nipošto ne znači da je ovo loša TV serija. Cilj ove TV serije nije podvlačenje i kritika istih stvari kao u slučaju serija „Homeland“ i „Berlin Station“. Ona doduše pokušava da ponudi neku vrstu opravdanja za osobe koje svi vidimo kao zlikovce, ali ni u jednom trenutku na račun politike Sjedninjenih Američkih Država, već na račun rasističkih evropljana.
„Tom Clancy’s Jack Ryan“ je uglavnom puka zabava uz pristojnu dozu suspensa i akcije, lagano štivo koje se gleda u jednom dahu, i u tom aspektu ovo je jedno sasvim pristojno ostvarenje čiji aftertejst izbledi posle nekoliko dana.
