Klasik dana: Suspiria [1977]
"In INFERNO and SUSPIRIA, colour, shape, music and movement (...) substitute character psychology altogether."
(Chris Gallant, ART OF DARKNESS)
Naslov filma odnosi se na Mater Suspiriorum, jednu od tri Mračne Majke svih zala koje vladaju u svetu. Druge dve su Majka Tame (Mater Tenebrarum, javlja se u Argentovom Infernu, 1980) i Majka Suza (Mater Lachrymarum, u završnom delu trilogije, Mother of Tears, 2007).
Suzi (Džesika Harper) je nevinašce krupnih očiju koje dolazi na Baletsku akademiju u Frajburgu, Nemačka, nesvesna da iza serije ubistava, nestanaka i strave leži koven veštica koje predvodi Majka Uzdaha. Zaplet je jasno izveden iz bajke: Suzi je Crvenkapa koja dolazi u Crnu šumu kako bi videla baku, ali iza maske bakutanera leži Gadna Stara Veštica. Nema lovca da dođe u spas: kao što je uobičajeno u Argentovim filmovima, glavni junak je prepušten sam sebi.
Nakon nekoliko giallo-trilera, SUSPIRIA je Argentovo prvo otvoreno bavljenje natprirodnim i označava njegov najveći ukupni uspeh (umetnički kao i komercijalni). Više nije potreban alibi "realnosti" za njegove psihotičare. Il maestro uranja pravo u kolektivno nesvesno gde strahovi detinjstva, bajke, folklor, snovi i kulturni atavizmi nesputano vladaju. Moć košmara oslobođena je bez zadrške u zasenjujućem audio-vizuelnom napadu na čula gledaoca. Glasni soundtrack grupe Goblin prati složene set-pisove ubistava snimljenih u veličanstvenom Technicoloru. Primarne boje direktno iz gotskih filmova Marija Bave i Diznijeve Snežane (1937) prskaju po platnu svoje crvene i plave u simfoniji strave bez presedana.
SUSPIRIA ima jedan od najeksplozivnijih početaka bilo kog horor filma: pošto je dočeka majka svih oluja, Suzi stigne na vrata akademije, a druga devojka beži kroz šumu do barokne zgrade u kojoj ubrzo bude višestruko izbodena i obešena, a telo joj je bačeno kroz svetlarnik. Komadi stakla odatle probadaju njenu prijateljicu, stvarajući bazen krvi koji podseća na profil veštice. I to je samo prvih 15 minuta! Slede: crvi s plafona, čudna buka, napad slepog miša i Udo Kier koji pruža "naučni" osvrt na okultno sve dok na kraju Suzi ne bude primorana da se suoči sa živim lešom svoje drugarice i mumificiranom Majkom Uzdaha lično!
Snažno dejstvo ovog filma leži u snazi Argentovog ubeđenja i posvećenosti. Sa retko viđenim intenzitetom on stvara snažne slike koje se urezuju pravo u mozak gledaoca, gde se sreću sa upola zaboravljenim uspomenama na strahove iz detinjstva sada oživljenim sa svim delirijumom slikovnice koju je ofarbalo neko dementno dete. Samo je još njegov Inferno ikada došao blizu toga da zarobi čist košmar na celuloidu, ali SUSPIRIA ostaje nenadmašena.
Obavezno pogledajte dokumentarac: Dario Argento's World of Horror (1985) !
Ovo je srpska verzija teksta o SUSPIRIJI objavljena na blogu TheCultOfGhoul. Original je (na engleskom) objavljen u knjizi 101 HORROR MOVIES YOU MUST SEE BEFORE YOU DIE.
