Happy! [2017]

Happy!
Original Film, Syfy, Universal Cable Productions / 2017
Režija: 
Brian Taylor, Wayne Yip, David Petrarca
Scenario: 
Grant Morrison, Brian Taylor
Uloge: 

Christopher Meloni, Ritchie Coster, Lili Mirojnick, Patrick Oswald (voice)

Zemlja proizvodnje: 
U.S.A.
Jezik: 
English
7.5
7

Onoga trenutka kada shvatite da je Happy! serija koja je rađena po istoimenom stripu, osetićete lagano olakšanje. Polovina prve epizode je kritičan trenutak, kada je moguće odustati, jer serija deluje kao prenabudžena mešavina igrice Max Payne, filma Home Alone i crtanog filma My Little Pony, što baš i nije jednostavno svariti. Ali uz malo strpljenja, nakon par brutalnih epizoda, vaš gard popušta i kockice polako počinju da se slažu na smisaoniji način.

Priča prati plaćenog ubicu Nicka Saxa, koga je sjajno odglumio Christopher Meloni, nekadašnjeg policijskog detektiva, koji u slobodno vreme pokušava da se samoubije miksom alkohola i raznoraznih droga. Na samom početku, Saxu se prikaže plavi jednorog Happy, kome glas daje stand-up komičar Patrick Oswald, i koji mu saopšti da ustvari ima ćerku iz prethodnog braka, čiji je on imaginarni prijatelj a koju je oteo psihotični zlikovac prerušen u Deda Mraza. Ovo je naravno previše za Nicka, čiji je nervni sistem ionako pred kolapsom, ali povučen inercijom on nastavlja da se pesnicama i mecima probija kroz kriminalno podzemlje u borbi za sopstveni život.

 

U skladu sa aktuelnim trendovima serija je poprilično krvava, sa masivnom količinom slapstick splater nasilja, nalik na Ash Vs. Evil Dead. Tačnije, ako ćemo preciznije o žanrovima, Happy! je akciona krimi-komedija sa fantastičnim elementima. Dosta noir arhetipova je iskorišćeno kod izgradnje likova, od Saxsovog surovog cinično-komičnog klišea preko korumpiranih policajskih njuški do poremećanog humora negativaca (donekle može se uvideti naslanjanje na Sin City). Celokupna prva sezona je smeštena u period oko Božića, što joj normalno i dodaje porodični karakter, ali se i koristi kako bi se konzumerska stvarnost američkog društva prikazala u svoj svojoj grotesknosti, obzirom da tada dostiže svoj vrhunac.

Gledano kao celina, Happy! uspeva da efektno prenese svet stripa na mali ekran. Iako ima manjih nedostataka, oni ne predstavljaju smetnju da ukupan utisak bude pozitivan. Doduše, iz ove perspektive deluje da bi druga sezona bila suvišna.