The Nude Party – The Nude Party [2018]
Šestorica momaka koji su bukvalno počeli od potpune nule, čak i bez odeće. Iako prethodna rečenica deluje kao reklamni slogan nekog filma o striperima, istina nije mnogo drugačija.
The Nude Party je bend koji je neformalno počeo da svira, odnosno da uči da svira na kućnim college žurkama, koje su u suštini takve da je golotinje i nalivanja pivom (i još ko zna čime) na sve strane. Kada su unapredili svoje veštine dovoljno da mogu da nastupaju u regularnim klubovima, uzeli su ime koje može da njihovu vernu publiku podseti na početke, koje je nemoguće ponoviti u komercijalnim ugostiteljskim objektima (bez ozbiljnih zakonskih sankcija).
Sa druge strane, ovo je uslovilo da bend bude perfektno usviran kao celina, odnosno da se taj princip komune prenese i na njihov zvuk. Pet godina nakon osnivanja momci su se odvažili da izdaju debi album.
Zvuk koji The Nude Party isporučuje na svom prvencu mogao bi da se okarakteriše kao garažni r‘n‘r 60ih, sa dozom folka, honky-tonka i westerna. Na momente to podseća na The Rolling Stonese, kao prvi singl „Chevrolet Van“, koji peva o radostima bezbrižne mladosti, ili oda vinilu „Records“.
Pevač Patton Magee je pod jakim uticjem Bob Dylana, što se čuje već od garažne „Water On Mars“.
Od revolucionarne „Gringo Che“ album se okreće više ka western zvuku. „Wild Coyote“ je odmetnička, dok je „Astral Man“ potopljena u finu dozu teksaške psihodelije. LP zatvara instrumental „Charlie‘s Sheep“, na tragu Dicka Dalea u spagetti western izdanju.
Produciran od strane bubnjara Black Lipsa, Oakleyja Munsona, ovaj prvenac je daleko od klinačkog zezanja grupice drugara. Iako teme nisu preterano ozbiljne, ova šestorka je na jedanaest pesama pokazala zavidnu soničnu zrelost, koja u pravom svetlu prikazuje sve njihove potencijale.