Većinu ljudi ne privlače stvari koje im nisu poznate. Iz tog razloga, naslovne strane raznoraznh magazina zauzimaju lica koja su nam svima dobro poznata, glavne uloge dobijaju glumci čija imena znaju i naše bake, a na proslavama i žurkama najveći broj pesama gotovo svi prisutni znaju napamet. Iako ova informacija nije nimalo nejasna, potkrepićemo je sledećim primerom.
Ako posetite fejsbuk stranicu FatHipstera, kada su u pitanju tekstovi o muzičaimar tipa Bob Dilan, Nil Jang, Lu Rid, Van Morison, Džon Lenon ili grupe “R.E.M” i “Nirvana”, primetićete znatno više lajkova nego kada se piše o Erijelu Pinku, Eleni Mandel ili grupama “Dinosaur Jr” i “Morphin”, broj “lajkova”. Dakle, najveći broj ljudi aplaudira onima koje zna i to je činjenica koja nema veze sa osudom bilo koje vrste, jer ceo svet funkcioniše po tom principu.
Priča o tome zašto imena nekih muzičara prodaju novine, dok vas neka druga “teraju” da stranicu okrenete što pre je preopširna. Ipak, među ogromnim brojem razloga zbog čega je to tako, jednom sasvim sigurno tu nije mesto. To što je neki muzičar mnogo poznat i što prodaje albume u milionima primeraka, uopšte ne znači da je bolji, darovitiji od onog koji pozajmljuje novac da bi iznajmio studio i snimio svoj, na primer, peti album. Među poznatim muzičarima ima onih koji su sasvim zasluženo na tom mestu, dok je određen broj njih samo bio na pravom mestu, u pravo vreme. Isto važi i za ove koji skupljaju po 5-6 “lajkova” – dobar deo njih nije imao sreću da se nađe na pravom mestu u pravo vreme. Jedan od takvih bendova jeste i australijski sastav “The Go-Betweens”.