Eleni Mandell: Dama od stila
Ileni Mendel (Eleni Mandell) se rodila 1969. godine u Los Anđelesu. Kao petnaestogodišnja klinka, obožavala je pank grupu “X”, čije koncerte nije propuštala. Nakon što je izašla iz tinejdžerskog doba, odlepila je na Boba Dilana i Leonarda Koena, pa Rendi Njumena, a nešto kasnije još više na Toma Vejtsa. Zahvaljujući zajedničkom poznaniku, muzičaru Čak I. Vajsu, početkom devedesetih je čak i upoznala Vejtsa “koji je u realnosti još divniji nego na albumima” rekla je u jednom intervjuu.
Vajs joj je bio velika podrška na početku karijere i jedan od najzaslužnijih ljudi što je sramežljiva Ileni skupila hrabrosti da 1999. objavi debi album “Wishbone”. Iako album nije postigao značajan komercijalni uspeh, zbog sirovosti njenih pesama, a i zbog činjenice da je često “visila” sa Vejtsovom ekipom po “gradu anđela”, kritika ju je nazivala “ženskim Tomom Vejtsom”.
Sledeća ploča “Thrill” bila je uspešnija, a singl “Pauline” bio je njen prvi hit. Bez obzira što su je i ovde poredili sa drugim muzičarima (Pi Džej Harvi na primer), Ileni je na njoj već počela da gradi svoj prepoznatljivi stil dame bez dlake na jeziku, koja se podjednako snalazi u rokerskim pesmama, ali i onima koje crpe uticaj iz bluza i džeza. Te 2000. godine kada je “Thrill” objavljen, časopis “Njujorker” je nazvao Ileni “najboljom muzičarkom koja nema ugovor sa velikom diskografskom kućom”.
Na svakom od sledeća tri albuma, Ileni je zvučala sve sigurnija u sebe i sve se manje libila da eksperimentiše sa muzičkim žanrovima, premda je pop uvek bio u osnovi većine pesama. Tih godina ostvarila je svoj san kada su muzičari iz grupe “X” svirali na njenim pločama, a “Country for True Lovers” iz 2003. je čak producirao Toni Gilkinson, gitarista ovog sastava.
Kada je 2007. godine objavila predivni album “Miracle of Five”, numere “Girls”, “Moonglow Lamp Low” i “My Twin” počele su da se “vrte” na radiju češće nego bilo koje druge Ilenine pesme i činilo se da je slava odmah iza ćoška. Onda je 2009, godine snimila “Artificial Fire” koji nije baš najbolje prihvaćen od publike, međutim to je očigledno nije mnogo obeshrabrilo jer 2012.godine vratila izdanjem “I Can See the Future”, koji je verovatno kruna njene karijere.
U međuvremenu, zajedno sa Beti Stark iz grupe “Lavender Diamond” i Inarom Džordž iz “The Bird and the Bee”, osnovala je žensku vokalnu grupu “The Living Sisters” koje su 2010.godine objavile ploču “Love to Live” na kojoj nas vraćaju u crno-bela vremena kada su top listama vladali ženski bendovi poput “The Andrews Sisters”. Ako volite harmonične ženske glasove, nevinost šlagera iz pedesetih, a jedan deo vas ipak živi u sadašnjem vremenu, album “Love to Live” je za svaku preporuku.
Iste te godine, imao sam čast da intervjuišem Ileni. Pored toga što nije verovala da su ljudi u dalekoj Srbiji uopšte čuli za nju, a kamoli vole njene pesme, tom prilikom mi je rekla kako je u petom mesecu trudnoće i da pored toga radi punom parom. Veče pre intervjua imala je koncert sa “The Living Sisters”, a tog popodneva je planirala da počne snimanje svoje osme studijske ploče. Iako sam se nadao da će taj album biti bolji od (tada još uvek aktuelnog) “Artificial Fire”, nisam imao pojma da Ileni upravo započinje snimanje najlepše ploče u svojoj karijeri.
