Koncert: Yo La Tengo, Beograd, 12.05.2018.

May 13, 2018

Američki bend Yo La Tengo je jedan od sinonima za nezavisnu muzičku scenu već decenijama unazad. Tokom 34 godine karijere, Yo La Tengo su svojim beskompromisnim umetničkim i muzičkim stvaralaštvom, sasvim zasluženo, dobili status kultne pojave na svetskoj muzičkoj sceni.

Ira Kaplan, Georgia Hubbley i James McNew su pred punu dvoranu Doma Omladine izašli negde oko 20:15 i predivnom “You Are Here “ , sa odličnog ovogodišnjeg albuma “There is a Riot Going On” započeli prvi, “laganiji” set dvodelnog koncerta. Osim ove pesme, ovaj prvi deo sastojao se od još nekoliko pesama sa aktuelnog albuma “Ashes”, “She May, She Might”, “Let’s Do It Wrong” i “Forever”, koje su se savršeno uklopile u ovakav koncept nastupa. Ostale pesme ovog seta, “Damage”, “Last Days of Disco”, “Big Day Coming”, “Nowhere Near” obuhvatale su različita razdoblja njihove karijere i dolazile sa albuma iz devedesetih kao i albuma objavljenih u ovoj deceniji.

Moram da priznam da sam se pobojavao ovog “tišeg” seta jer to ponekad može značiti da iz različitih razloga nastaju problemi tokom ovakvih pesama. ne od strane benda, jer Yo La Tengo su bili besprekorni tokom celog nastupa, već zbog akustičnosti dvorane ili publike koja svojim brbljanjem nadjačava sam bend.

Na moje veliko zadovoljstvo, ovde ništa nije predstavljalo problem. Iako sam stajao pozadi, negde u blizini miksete, svaki ton se veoma dobro čuo i nije postojalo ništa što bi pokvarilo ugođaj ovog intimnijeg dela nastupa.

Nakon pauze od petnaestak minuta, Yo La Tengo su se vratili na scenu sa “Shortwave” takođe sa ovogodišnjeg albuma. Nakon pesme “Flying Lesson (Hot Chicken #1)” na moje veliko zadovoljstvo usledile su “Stockolm Syndrome” i “Autumn Sweater”, sa meni omiljenog “I Can Hear the Heart Beating as One”. Yo La Tengo su bili jednako brilijantni i u ovom bučnijem delu tokom koga smo mogli čuti “For You Too” i “Shades of Blue” sa ovogodišnjeg albuma kao i “Paddle Forward” i “Ohm”. Na moje veliko zadovoljstvo, izveli su i “Tom Cortenay” i “Pass the Hatchet, I Think I'm Goodkind” koje su bile hajlajt i njihovog nastupa na Primavera Festivalu u Barseloni 2012. godine i koje sam želeo da ponovo čujem uživo.

Yo La Tengo su nastup zavšili sa ti obrade “Can't Seem to Make You Mine” američkog benda The Seeds iz 60ih godina, zatim “Here Comes My Baby” Cat Stevensa i “Yellow Sarong” avantgardnog njujorškog benda The Scene is Now iz 80ih godina.

Publika je veoma dobro znala veličinu i značaj benda koje imaju zadovoljstvo da gledaju, tako da je ceo nastup veoma dobro pratila i sa velikim zadovoljstvom odgovorila na atmosferu i energiju koju je bend zračio svojim nastupom. Takođe je za veliku pohvalu što je publika sa poštovanjem odreagovala na želju benda da tokom njihovog nastupa nema pušenja. Kao nekome ko je nepušač, prisustvovati ovakom koncertu bez agonije gušenja u duvanskom dimu ostavilo još jedan veoma pozitivan utisak.

Njihov nastup u Beogradu je bilo drugačiji muzički doživljaj od onog koji sam imao prilike da gledam pre šest godina, ali jednako fantastičan. Kako nemamo često prilike da u našoj zemlji gledamo bendove ovakvog renomea, ovo je svakako bio događaj koji se nije smeo propustiti, a sam bend je to brilijantnim nastupom u potpunosti opravdao. Ira Kaplan je tokom nastupa napomenuo da su im je bile potrebne 34 godine da dodju do Srbije. Za bend ovakvog kvaliteta i renomea to jeste tačno, ali bolje ikad nego nikad i nadam se da ovo nije poslednji put da ih gledamo u Beogradu.