Girls: Od pepela do zvezda

Apr 18, 2018

Ako u vaš život svakodnevno ušeta nekoliko desetina najrazličitijih pesama, činjenica da se jednoj istoj vraćate mnogo puta može samo značiti da je u pitanju nesvakidašnja numera. Upravo je to slučaj sa piscem ovih redova i kompozicijom „Hellhole Ratrace“ grupe „Girls“ iz San Franciska.

Ukoliko su vas često nazivali “dobricom” a sem tog tapšanja po ramenu niste osetili mnogo drugih blagodeti pomenutog epiteta, neće vam biti teško da se pronađete u stihovima kojima počinje ova pesma: “I’m sick and tired of the way that I feel / I’m sick of dreaming and it’s never for real / I’m all alone with my deep thoughts / I’m all alone with my heartache and my good intentions”.

O tome da nadu nikada ne treba gubiti, kao i da samo pozitivnim razmišljanjem postoji šansa da vam se lepe stvari dešavaju u životu, govori refren: “ I don’t wanna cry my whole life through / I wanna do some laughing too / So come on, come on laugh with me / And I don’t wanna die without shaking up a leg or two / Yeah I wanna do some dancing too / So come on, come on dance with me”.

Dugo nisam čuo stihove koji na tako jednostavan a slikovit način slave život. Kada uz njih dodate zaraznu melodiju koja se provlači kroz svih ovih sedam minuta, kao i tempo koji je sve žešći i življi kako pesma odmiče, dolazimo do jednostavnog zaključka da pred sobom imamo esenciju popularne muzike.

Detinjstvo u sekti

Grupu “Girls” je 2008. godine osnovao Kristofer Ovens (Christopher Owens), pevač i gitarista i glavni autor gotovo svih pesama. On sada ima 38 godina, i njegov život je bio toliko buran da bi bez problema već sada mogao napisati obimnu autobiografiju. Naime, Kristoferova majka bila je član sekte “Božja deca” u kojoj je on rođen i u kojoj je proveo prvih 16 godina svog života (bez ikakvog izbora, naravno).

Sekta je živela izolovano od javnosti, odbijajući sve blagodeti savremenog doba (Krostofer je prvi put koristio telefon sa 18 godina), odbijajući medicinsku pomoć bilo koje vrste (njegov brat je umro od upale pluća), pri tom verujući da je sve na planeti stvorio bog kao i da smak sveta uskoro dolazi. Dakle, sve ono najgore što ste čuli o sektama, bile su odlike “Božje dece”.

Kako je rastao, sve je više postajao svestan sveta oko sebe i pored izolovanosti u kojoj se nalazio, Kristofer je bio sve nezadovolniji životom u komuni. Kada je imao 12 godina, njegova sestra je sa svojim dečkom pobegla iz sekte i momentalno je postala heroj u Ovensovoj glavi.

Kako se sekta konstantno selila iz države u državu ne bi li vrbovala nove članove, Kristofer se sredinom devedesetih zatekao u Sloveniji. Tu je konačno uspeo da pobegne i novcem koji je uštedeo kupio je avionsku kartu do Teksasa u jednom pravcu. Od tada počinje sasvim novo poglavlje u njegovom životu.

Kalifornija i Erijel Pink

Po dolasku u Ameriku radi sa svojom sestrom u jednoj piljarnici, a tih godina otkriva pank rok muziku i droge. Sticajem okolnosti, na kraju svog tinejdžerskog doba upoznaje šezdesetogodišnjeg teksaškog naftaša, multimilionera i filantropa Stenlija Marša Trećeg. Između njih dvojice se razvija prijateljstvo i on u Stenliju pronalazi oca kog nikad nije imao. Kako sam Kristofer kaže, Stenli ga nije samo finansijski izdržavao, već ga je naučio mnogim stvarima koje roditelji inače uče svoju decu, a kojima njega nikada niko nije učio.

Sa 25 godina Ovens se seli u San Francisko i iznajmljuje stan kog deli sa kinseskom porodicom koju je pronašao na Internetu. U lokalnom parku upoznaje devojku Liz, sa kojom otpočinje vezu ali i svoju prvu grupu “Curls”. Preko Liz dolazi u kontakt sa bendom “Holy Shit” čiji postaje član.

U toj grupi je upoznao Erijela Pinka (pravo ime Erijel Markus Rosenberg) sa kojim postaje blizak. U jednom intervjuu, Kristofer kaže kako je Erijel tada postao njegov stariji brat i da gotovo sve što zna o pravljenju muzike duguje upravo njemu, te da nije bilo Erijela verovatno se nikada ne bi usudio da sam napiše neku pesmu. Ako znamo da je Erijel kasnije napravio uspešnu karijeru jasno nam je da Kristoferovo oduševljenje njegovim muzičkim darom nije bez razloga.

Raskid između njega i Liz umetnički je ovekovečen u prvoj Kristoferovoj pesmi “Lust for Life”, koju snima uz pomoć basiste Četa Džuniora Vajta. Taj trenutak je ujedno i početak grupe “Girls” koju će činiti upravo njih dvojica.

Diskografija

Početkom septembra 2009. godine “Girls” objavljuju prvi album jednostavnog naziva “Album”. Iako je budžet te ploče bio relativno skroman, to nije bila prepreka da “Album” u mnogim muzičkim medijima postane jedno od najhvaljenijih izdanja te godine.

Kristofer i Čet svakako nisu imali ambiciju da menjaju opis popularne muzike, već su umesto toga pokušali da lepotu pronađu u milion puta oprobanoj strukturi pop pesme koju čine strofa i refren. Sudeći po hvalospevima upućenim njihovom debi izdanju koji su prštali sa svih strana, oni su više nego uspeli u tome.

“Album” je pop ploča koja odiše iskrenošću, pevljivim melodijama i optimizmom. Singlovi “Hellhole Ratrace”, “Lust for Life”, “Laura” i “Morning Light” su najočigledniji primeri za to. Kristofer Ovens je u svojoj tridesetoj godini, po prvi put u životu zaradio solidan novac zahvaljujući samo svojoj kreativnosti.

Umesto da kupi stan, auto ili nešto treće, on je najveći deo tog novca uložio u snimanje mini albuma “Broken Dreams Club” koji je objavljen sledeće godine. Već nakon prvog slušanja jasno vam je koliko je produkcija na višem nivou i koliko sama muzika zvuči “skuplje”. Zarazna melodičnost i inteligentni tekstovi su i na ovom izdanju bili prisutni.

Taman kada je većina javnosti mislila da će “Girls” otići u mejnstrim, prošle godine objavljuju album “Father, Son, Holy Ghost” koji zvuči mnogo sirovije nego “Broken Dreams Club”, pa možda i više nego “Album”.

Pesme su dosta mračnije, gitare na distorziji se čuju u gotovo svakoj numeri, a tekstovi se uglavnom bave sumornim delom Kristoferove prošlosti. Iako drugačiji od prethodna dva, ni ovom albumu ne nedostaje kvalitet, a ponajmanje zrelost. Drugim rečima, ako su “Album” i “Broken Dreams Club” zabava i hedonizam, “Father, Son, Holy Ghost” je ozbiljnost i iskustvo.

Neočekivani kraj

Za razliku od mnogih svojih kolega, Kristofer nikada nije krio da ima problem sa drogama. U više navrata je pričao kako pred svaku “Girls” turneju pokušava da se “očisti” i da tokom turneje ne konzumira nedozvoljene supstance, pošto je svestan da bistre glave na koncertu zvuči mnogo bolje. 2012.godine sam i sam bio svedok njihovog koncerta u Barseloni na kom je Kristofer izgledao kao savršeno zdrav mladić, a sama svirka je bila toliko dobra i bez greške, da bih se mogao zakleti da su mu cigarete najveći porok.

U svakom slučaju, da li zbog problema sa drogama ili zbog nečeg drugog, Kristofer je početkom jula 2012.godine iznenadio sve svoje fanove obaveštenjem da više nije član grupe “Girls”. Razlog zbog kog je doneo tu odluku ostaju misteriozni. Mada je tom prilikom rekao kako namerava i dalje da se bavi muzikom, nema sumnje da je rastuća armija obožavalaca njegovog benda ostala u šoku.

Bilo kako bilo, pa čak i da se desio najgori mogući scenario, a nije, mi imamo tri “Girls” albuma od kojih je svaki prelep na svoj način. Ukoliko ih još uvek niste otkrili a volite muziku koja ima i “spoljašnost” i “unutrašnjost”, preporučujem da to uradite što pre.

Kristofer Ovens je nakon prestanka rada grupe "Girls" objavio tri solo albuma "Lysandre" (2013), "A New Testament" (2014), "Chrissybaby Forever" (2015), a sa bendom Curls album "Vante" (2017).