April u Bartu Bakaraku
Jedna od mnogobrojnih stvari zbog kojih volimo muziku jeste činjenica da nas ona podseća na trenutke koje su se desili u daljoj ili bližoj prošlosti. Dovoljno je da pritisnete ono dugme “play” i u tili čas će početi da vam naviru raznorazne slike.
Bez obzira da li na tim slikama vidite ljubav koja je nekada cvetala između vas i neke osobe, ili ludu i pomalo izbledelu noć na srednjoškolskoj ekskurziji, ili se sećate dalekih mesta na kojima ste bili pre mnogo godina, nema sumnje da je okidač takvih sećanja melodija koju vezujete za određeni period života. Međutim, da li je moguće da vas neki album koji prvi put čujete podseti na one dane kada niste imali pojma da ta ploča uopšte postoji?
Još jedno proleće se lagano uvuklo u naš život, a iskustvo me podseća da sam upravo u tom godišnjem dobu bio svedok nekih čudnovatih životnih situacija koje su se graničile sa magijom. Iako današnja tema nema nikakve veze sa onostranim pojavama, ona se oslanja na malopre pomenutu, teško objašnjivu sponu između sećanja i melodije koju čujete prvi put.
Mada, kada bolje razmislim, melodije o kojima ćete čitati u ovom tekstu krasi tako retka vrsta lepote, da nisam baš sasvim siguran da u njihovo pisanje nisu umešali prste neki čarobnjaci.
Veliki Bakarak
Verovatno je i vrapcima na grani odavno jasno da je Bart Bakarak (Burt Bacharach) jedan od najvećih kompozitora popularne muzike, i to od kad popularna muzika postoji, pa sve do danas. Njegove pesme “I Say a Little Prayer”, “The Look of Love” ili “Close to You” obeležile su živote nekoliko generacija, doživele su na hiljade obrada, a po svemu sudeći slušaće se i u vekovima koji su ispred nas.
Da bi pesma postala hit koji će nadživeti autora potrebno je da ima melodiju koja će vam se urezati u uho već nakon jednog slušanja, tekst koji se bavi nekom univerzalnom problematikom (a ima li išta univerzalnije od ljubavi), kao i aranžman koji će pesmi dati boju, odnosno svojevrstan pečat autora. Bakarak je jedan od retkih kompozitora iz čije se glave izrodilo mnoštvo pesama koje poseduju sve pomenute osobine…a neke čak i više od toga.
S obzirom da se Bart komponovanjem bavi duže od pola veka (iako će u maju napuniti 90 godina on je aktivan i danas – prošle godine je napisao originalu muziku za jedan film), posve je logično da se pesme koje je snimio broje u stotinama. U tom ogromnom “udžbeniku” pop muzike možete naći i pomenute hitove, ali i neke zagubljene dragulje.
Mnogo je njegovih pesama koje nisu dostigle slavu jedne “Rain Drops Keep Falling on My Head” na primer, ali ako znamo sa kojom količinom muzike baratamo kada je njegov opus u pitanju, prilično je logično zašto je to tako. Ipak, među tim Bakarakovim zagubljenim draguljima, postoji nekoliko kompozicija za koje mi nikada neće biti jasno zašto nisu dostigle slavu pomenutih numera. Pesma o kojoj danas govorimo je upravo jedna od takvih.
