Šetajući se Banjičkom šumom nakon kišovitog prolećnog prepodneva, na svom muzičkom uređaju sam preslušavao nove albume, od kojih su mi dva posebno zapala za uvo. Tu istu šetnju sam ponovio i sledećeg dana i ispostavilo se da sam ponovo slušao ista dva albuma. Kada sam ih naredne večeri “zavrteo” na svom sobnom muzičkom uređaju, i to ponovo jedan za drugim, bilo mi je jasno da je “vrag odneo šalu”.
Bez obzira što su oba poprilično melanholična, nemojte se brinuti da je potrebno da se i vi tako osećate da biste uživali u njima, čak naprotiv. Sve što ove ploče traže od vas jeste malo posvećenosti i pažljivo osluškivanje svakog takta. Ukoliko im tako pristupite, siguran sam da ćete savršeno razumeti zbog čega sam razvezao priču o njima na dve strane.