Buffalo Tom - Quiet and Peace [2018]
Ako pogledate karijeru benda Buffalo Tom možete steći utisak da spadaju u onu grupu umetnika koji tokom svoje karijere, a posebno u devedestim kada su bili na svom vrhuncu nikada nisu dobili onoliko pažnje koje svojim kvalitetom realno zaslužili.
Bend su 1986.godine osnovala trojica dobrih prijatelja Bill Janovitz (vokal/gitara) , Chris Colbourn (vokal/bas) i Tom Magginis (bubanj) sa Univeziteta Masačusets, u Amherstu, malog univerzitetskog gradića u blizini Bostona. Bend je dobio ima kombinacijom imena njihovog omiljenog benda Buffalo Springfield i ima njihovog bubnjara .
Na samom početku karijere ovog benda u celu priču bio je uključen još jedan njihov dobar prijatelj, J Mascis (Dinosau Jr) koji im je pomogao oko produciranja njihova prva dva albuma, i svirao gitaru na pojedinim pesmama.
Debi album „Buffalo Tom“ objavili su 1988.godine, zatim je usledio veoma dobar „Birdbrain“ 1990. godine, kao i „Let Me Come Over“ (1992). Početkom devedesetih popularnost alternativnog roka bila je na samom vrhuncu i Buffalo Tom su se svojom muzikom savršeno uklapali u muzički milje tog perioda tako da su sledećim albumom „Big Red Letter Day“ (1992) i hitovima poput „Soda Jerk“ i „Late at Night“ bili veoma visko plasirani na muzičkim listama. Njihov sledeči album „Sleepy Eyed“ (1995) pratio je uspeh prethodnog albuma.
Nakon albuma „Smitten“ (1998) bend odlazi na podužu pauzu i vraćaju se na scenu albumom „Three Easy Pieces“ (2007). Četiri godina kasnije, 2011.godine objavljuju „Skins“, a onda prošlog meseca nakon sedam godina pauze svoj deveti album „Quite and Peace“.
Prvo slušanje novog albuma „Quiet and Peace“ benda Buffalo Tom, bilo je poput momenta, kada nakon dvadeset godina vidite starog prijatelja koji u vama evocira uspomene i pobudi nostalgiju za jednim veoma lepim periodom života. Već prvom pesmom „All Be Gone“ ovaj trio dokazuje da i dalje imaju energiju koja ih je krasila na njihovim najpopularnijim albumima na početku 90ih, da itekako umeju da „praše“ i stvore odličnu gitarsku pop pesmu, što su potvrdili i pesmom „Lonely Fast and Deep“.
„Late at Night“ sa albuma „Big Red Letter Day“ je pesma koja je u potpunosti promenila moj stav o pesmama sporijeg tempa ili „baladama“ što je i dalje izraz od koga mi postaje muka. Bufallo Tom sa ovim albumom pokazuju da i dalje uspevaju da fino isprepletu emocije, harmonične vokalne aranžmane sa lepim melanholičnim melodijama srednjeg tempa. „Roman Cars“, „CatVMouse“, „See High the Hemlock Grows“ sa somotskim vokalom Chrisa Colbourna su najbolji dokaz za ovu tvrdnju, dok je „Freckels“ , koja kreće lagano sa akustičom gitarom i klavirom u prvom planu, prerasta u pravi krešendo gitara, klavijatura i Janovitzevog vokala je svojevrsni emocionalni vrhunac ovog albuma.
Vreme u kome živimo nameće stalnu potrebu za novim iskustvima, kako u životu tako i u umetnosti i muzici. Ovakav pristup ume da postane veoma zamoran, pa prilika da ponovo čujete nešto što je provereno dobro a opet nije nostalgično prežvakavanje nije tako česta. „Quiet and Peace“ je odličan album na kome su Buffalo Tom majstorski uklopili muzičke elemente u kojima su najjači i obojili ih iskustvom koje donose godine kako života tako i više od tri decenije na muzičkoj sceni.
