Wonder Wheel [2017]
Wonder Wheel je još jedan u nizu neuspešnih izleta legendarnog Vudija (Woody Allen) u žanr drame na postulatima narativne estetike čuvenog američkog dramaturga i nobelovca Judžina O'Nila (Eugene O'Neill).
Vudi Alen jeste izuzetan dramaturg i poznavalac istorije književnosti, na čijim je narativnim osnovama i principima tokom prethdonih 50 i kusur godina gradio svoj impresivan filmski opus. Njegove interpretacije i dramski zapleti na najbolji način su evocirali magiju realističkih matrica proze jednog Čehova, Dostojevskog ili Ibzena.
Međutim, Vudi je bio najuspešniji kada je u dramu unosio širini svog duha, i na specifično satiričan način krojio ljudske sudbine i oblikovao karaktere. Na taj način sam zaplet je uglavnom ostajao po strani, što nam govori da je Alen poznavalac forme, ali da je suština njegovog uspeha tematska improvizacija i eksperimentisanje u okvirima već unapred propisanih normi.
Wonder Wheel manje-više ima sve pobrojane elemente, ali kada realizmu i drami ponestane duha, onda i karakteri postaju bleda i šuplja kopija nekih starijih, i mnogo uspešnijih. Konkretno, Beluši (Jim Belushi), Džuno Templ (Juno Temple), pa čak i Vinsletova (Kate Winslet), vrte se u začaranom krugu Vudijevih frustracija i upornog iskazivanja emocija, na svakom mestu, po cenu starog oprobanog patosa.
A onda, dobijemo i junaka u vidu pop zvezdice Timberlejka (Justin Timberlake), koji bi trebalo da bude karakterni nosilac fabule, i tu Alen drastično pada, jer on pop zvezdicu i njegovu širinu ne razume, i ne koristi je na inventivan i mudar način kao recimo braća Koen (Coen Brothers) u Inside Llewyn Davis.
I onda, džaba Kralj Lir (King Lear), džaba Šekspir i O'Nil, džaba Bergman, i jedno veliko šteta za maestralnu fotografiju i celokupan snimateljski rad legendarnog Vitorija Storara (Vittorio Storaro).
