GistroFM: Moj grad
Duh jednog grada ne može da nestane tako što će srušiti stare kafane i na njihovom mestu napraviti ružne tržne centre. Duh grada ne umire tako što tvoja opcija na gradskim izborima dobije manje glasova od broja sugrađana koje za jedno popodne vladajuća ekipa uznemiri telefonskim pozivima. Duh grada ne umire tako što ti ubiju radio i puste da sa tog mesta smrdi ono govno. Duh grada ne može da nestane ni ako ti bivše kolege iz benda sada ližu dupe onima koji pokušavaju da ubiju taj isti duh. Duh grada ne može da nestane iz tebe čak ni ako se odseliš u Australiju, Beč, Ameriku ili Nemačku. Duh tvog grada ne može da umre ni ako tebe više nema. Jer ako si posejao seme koje niče i između onih bezličnih kamenih blokova gde je nekad bio Pevac, među onim betonskim pločama na Cvetnom trgu na kome ima svega osim cveća, seme koje je u stanju da klija i miriše u štrokavim podrumima Bigza, u zadimljenim klubovima u kojima loše ozvučen bas probija, na flekavim ekranima belih word dokumenata i u srcima klinaca kojima ćeš baš ti biti onaj prvi push da urade nešto kreativno u svojim životima, nema tog čuda koje može ubiti duh tvog grada. Obraćam se mom imenjaku, onom koji preziva Divljan. Danas je tri godine od kada nas je fizički napustio. Njemu u čast, ova Gistro FM epizoda nosi naziv po jednoj njegovoj pesmi, i to onoj koja govori o gradu koji je večeras tužan i tih. Čijem gradu? Mom.
Pričam o istom onom gradu u kome će 12. maja ove godine prvi put doći grupa na čijim albumima se čuju bukvalno svi oni muzički žanrovi koje volim. Tih žanrova je mali milion, a ta grupa je samo jedna. Yo La Tengo se zove. I oni će stvarno doći, čak i ako gradonačelnica bude ona što pravi selfije u totaletu opštine Savski venac, ona što joj se deda šatro zvao Dorćol ili neki drugi Džon Nezbit genije. Dolaze da promovišu svoj novi album „There's a Riot Going On“, a u današnjoj epizodi slušamo njihov novi, i za sada najlepši singl sa njega.
Prvi ozbiljan kandidati za ploču godine pojavio se u petak. Četvrti studijski abum za Džonatana Vilsona je opravdao neizdrž sa kojim sam ga mesecima čekao. Bez obzira na to da li svira sunshine pop, psihodelični ili kraut rok, elektroniku ili folk, iz njegove muzike sve vreme izbija dečja naloženost na ono šta radi. Džonatan nam je još jednom dokazao da je čuvar Lorel kanjona u Los Anđelesu, mesta koje je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih bio kultno za muzičare koji plutaju po vazduhu. To je njegov grad. Ubedljivo najjači album nedelje u ovoj godini...bar do sad.
Na godišnjicu Vladine smrti padaju ovi nesrećni beogradski izbori i teško da bih mogao izabrati bolji Gistro evergreen od njegove ploče „Sve laži sveta“. Ona i posle bezmalo dve decenije uspeva da ublaži bol, pojača sreću, pomogne da lakše pronađemo reči i zainteresuje za ploče Vladinih uzora. I još uvek zvuči sveže, kao da je juče objavljena.
Kad smo kod Beograda, danas predstavljam i debi album pijanistkinje Milice Tegeltije. Ona se igra sa zvukom i melodijama, i kroz tu igru pravi živopisne slike za koje čak nije neophodna bujna mašta da bi oživele. Toliko su jasne. Idealna ploča za ovaj period godine kada se zima pretvara u proleće.
Što se tiče posvete mom gradu, u ovonedeljnoj epizodi mu pored Vlade Divljana sviraju i pevaju Vojin Popović, Ilija-Baćko Genić i Bitipatipi....a na neki način i Luis Brenan, imajući u vidu naslov njegove aktuelne ploče „Dead Capitol“.
Tu je još novi album za besmrtnu Džoan Baez, a sve to pod produkcijskom palicom Džoa Henrija, noćna elektronika sa nove ploče Trejsi Torn, zatim novi albumi za The Breeders, Kejsi Masgrejvs, Njujorčane The Men, Natali Pras, a slušamo i prvi novu pesmu nakon 23 godine diskografske pauze za heroje devedesetih Belly.
Društvo nam prave još Eliot Smit, Pavement, Šarlot Gejnzbur, Matijas Ejk i mnogi drugi.
Tvoj grad ne mora da bude onaj u kome si. Tvoj grad ne mora da ima gradonačelnika kog poštuješ. U tvom gradu ne moraju da rastu zgrade koje voliš. Tvoj grad ne mora da baca svoja svetla daleko iako je to nekad radio. Tvoj grad ne mora da bude čitav nakon rata. Tvoj grad ne mora da ima reku, festival ili bazen. Tvoj grad može da bude čak i onaj kog nikad nisi video. Ali tvoj grad je mesto koje niko ne može da ti oduzme, bilo da se on nalazi na globusu ili u tvojoj glavi. Duh grada je nešto što nosimo u sebi i onda kada bismo sami sebi rekli „nosi se“. Zbog toga je današnja emisija posvećena svima onima koji sve to znaju i pre nego što su pročitali ovaj pasus. Njima i mom imenjaku koji je svojom muzikom popločao mnoge ulice ovog grada. Čijeg grada? Mog grada.
