Slobodan Tišma: Umetnost apsurda

Feb 07, 2018

Dobitnik književne nagrade „NIN“ za 2011.godinu bio je Slobodan Tišma i njegov roman „Bernardijeva soba“. Kako to obično biva, ova prestižna nagrada sa sobom nosi i veliki publicitet, pa nije čudo što se mediji utrkivali u tome ko će pre intervjuisati Tišmu. Činjenica da „Bernardijeva soba“ tada delila listu najčitanijih knjiga sa romanima koje pišu voditeljke jeftinih televizijskih emisija ili neostvarene glumice, apsurd je sam po sebi.

Zbog čega? Ukoliko znate ko je Slobodan Tišma i čime se bavio u životu, onda vam je savršeno jasno da je reč o umetniku u punom smislu te reči. E, kada se roman nekog takvog nađe na istoj polici na kojoj su knjige karijerista koji se bave spisateljstvom samo zato da bi na nekom splavu ponosno rekle „ja sam pisac“, jasno vam je „da je vrag odneo šalu“.

Ukoliko pak ne znate ko je Tišma i čim se bavio u životu pre pisanja knjiga, današnji tekst je prvenstveno namenjen vama. Kao što možete pretpostaviti, nećemo se baviti njegovom nagrađenom knjigom, već nekim melodičnijim Tišminim umotvorinama, onima koje nisu dobile nagradu ovog tipa. A zaslužile su.

“La strada” - faktografija 1. deo

Slobodan Tišma je gotovo celog života levitirao između književnosti i muzike. Muzikom je počeo da se bavi još u tinejdžerskom dobu, pa je tako početkom šezdesetih osnovao grupu “Tile i četiri bogalja” koja je imala slabo zapažen nastup na jednoj od “Gitarijada” na beogradskom sajmištu. Ubrzo nakon toga, Tišma je rasformirao bend i posvetio se pisanju poezije.

Svoj prvi ozbiljan bend on osniva 1979. godine a nazvao ga je po čuvenom filmu Federika Felinija “La strada”. Prvobitan sastav su činili basista Danijel Stari i Boris Oslovčanin, gitaristi Siniša Ilić i Dragan Nastasić, bubnjar Siniša Sekulić kao i Tišma koji je pevao, svirao gitaru i pisao pesme.

U studiju braće Vranešević su snimili prvi demo snimak sa tri pesme koje su se povremeno mogle čuti na radiju “Novi Sad”. Ubrzo grupu napuštaju gitaristi Ilić i Nastasić, a na njihova mesta dolaze Predrag Ostojić (gitara) i bubnjar Ivan Fece, koji je kasnije postao član “Ekatarine Velike”. Nova postava je imala prvi koncert 1980. u novosadskom klubu “No.1” a bili su predgrupa “Električnom Orgazmu”. Nove promene u bendu nastale su kada su otišli basista Oslovčanin i gitarista Ostojić, a novi član je postao gitrista “Pekinške patke” Zoran Bulatović koji je svirao i bas. Uprkos tome što su postajali sve popularniji među publikom koja je volela “nju vejv” zvuk, “La strada” prestaje da postoji 1981. godine.

“Luna” - faktografija

Iste te godine, trojici “preživelih” članova “La strade” priključuju se bivši basista “Pekinške patke” Marinko Vukomanović kao i klavijaturstkinja Jasmina Mitrušić. Umesto “felinijevskog” naziva, Tišma se ovog puta odlučio za drugog reditelja – novi bend je nazvan “Luna”, po Bertolučijevom filmu “La Luna”.

Grupa 1982. započinje koncertne nastupe, ubrzo snimaju prvi demo koji se često emitovao na radiju “Stidio B”, a iste te godine ih kritičar Dragan Kremer naziva “najboljim jugoslovenskim bendom”. Koncerata je bilo sve više i “Luna” je vrlo brzo stekla status “kultne grupe”. Nakon jednog koncerta u Rijeci, Marko Brecelj iz grupe “Bulodžer” prosledio je “Lunin” demo snimak svom nekadašnjem kolegi iz benda Borisu Beleu, koji je tada radio u slovenačkoj izdavačkoj kući “Helidon”.

Bele je “odlepio” na “Luninu” muziku i bendu je samo preostalo da snimi album, pošto su već imali izdavača. Ploča “Nestvarne stvari” snimljena je 1983. godine u beogradskom studiju “Akvarijus”. Na žalost, odmah nakon snimanja albuma desila se svađa između Bulatovića i Tišme, nakon koje se “Luna” raspala.

Izgleda da je apsurd neodvojiv pojam od Tišmine karijere - “Lunin” album “Nestvarne stvari” objavljen je 1984. (kada grupa više nije postojala) u nekih 1000 primeraka, ali i pored svega toga, ta ploča je po mnogima (i tad, i sad) jedna od najboljih koja je objavljena na prostoru bivše Jugoslavije.

“La strada” - faktografija 2. deo

Tišmi i Jasmini Mitrušić ponovo se priključuje Danijel Stari, kao i gitarista grupe “Kontraritam” Žolt Horvat, odnosno bubnjar Robert Radić. Taj novi-stari Tišmin bend imao je isto takvo ime – “La strada”. Grupa 1985. godine ulazi u studio “Radija Novi Sad” gde samo za jedan dan snimaju ceo album. Tu ploču, koja nosi isti naziv kao i grupa, producirao je Mitar Subotić, jedan od najdarovitijih jugoslovenskih muzičara (u to vreme je nastupao pod imenom “Rex Ilusivi” a mnogo godina kasnije pod nadimkom “Suba”).

Legenda kaže da Tišma nije bio zadovoljan kako mu na albumu zvuči glas, a razlog tome pripisuje činjenici da je ceo dan pre snimanja ploče proveo gledajući koncert “Live Aid”. Druga legenda kaže da je Petar Peca Popović u to vreme bio urednik u PGP-u i da mu se vrlo dopao “La stradin” album, te da je bio vrlo rad da ga objavi.

Na žalost, u međuvremenu su se desile promene u PGP-u, na Pecino mesto je došao Oliver Mandić kome se album nije dopao, tako da je “La strada” ostala uskraćena za jednog od dva najveća jugoslovenska izdavača. Umesto velikog tiraža, “La strada” 1987. godine objavljuje album za “Radio Novi Sad” u simboličnih 500 primeraka.

Grupu nakon toga napuštaju Stari i Mitrušićeva, a na njihova mesta dolaze gitarista Zoran Lekić i basista Ilija Vlaisavljević (kasnije član grupe “Obojeni program”). Nakon koncerta u Subotici 1987. godine Tišma je raspustio bend i potpuno se povukao iz muzike.

“Luna” i “La strada” - suština

Kada je u pitanju njegova umetnost, bilo da je reč o poeziji, prozi ili muzici, Slobodan Tišma je izuzetno skroman čovek. Kada ga je Saša Rakezić (poznatiji kao Saša Zoograf) bukvalno molio da 2004. na Pančevačkom festivalu “Grrr” odsvirao nekoliko “La stradinih” pesama na gitari (krajem 2010.godine je snimak tog koncerta objavljen u “čitavih” 150 primeraka), Tišma se na tom koncertu unapred izvinjavao publici što će njegovo sviranje gitare možda zvučati loše “jer on ne zna da svira gitaru”, uz put izrazivši čuđenje “da danas ikoga uopšte zanima njegova muzika iz osamdesetih”.

U čemu je lepota albuma “Nestvarne stvari” i “La strada” i zbog čega sam mišljenja da će ih se ljudi sećati i za 100 godina?

Jedan od glavnih razloga je lepota Tišmine poezije. Na primer, svako ko je imao 20 godina i osećao se odbačenim i neshvaćenim od okoline, teško da će u muzici na srpsko-hrvatskom jeziku pronaći bolju utehu od “La stradine” pesme “Mlad i radostan”. Ta Tišmina količina ironije, cinizma, besa i rezignacije bolje opisuje “rane jadi” od mnogih knjiga koje su se bavile tom temom na stotine strana.

Dok se Tišma pita šta ljudi pronalaze na ovim pločama, mogu lično da posvedočim da su “Nestvarne stvari” i “La strada” poslužili kao mentalno sklonište izvesnom delu jedne generacije koja je svoje tinejdžersko doba “krckala” turobnih devedesetih godina. Za razlku od “La strade” čiji tekstovi su nešto više direktni, reči pesama na albumu “Nestvarne stvari” su prepuni simbolike, te ne čudi da se Tišma na toj ploči potpisao kao “Artur”, pseudonim koji potiče od imena slavnog pesnika Artura Remboa.

Kada te vanvremenske stihove pomešamo sa “rok”, “nju vejv” i “dark” muzikom koja je bila odlika “Lune” (behu to melodije koje po kvalitetu komotno mogu stajate rame uz rame sa muzikom grupe “Joy Division” na primer) , odnosno psihodeličnog roka iz šezdesetih, a na momente čak i popa nešto komercijalnije “La strade”, jasno je zbog čega su ove dve Tišmine ploče ušle u antologiju jugoslovenske rok muzike.

Iako su albumi “Lune” i “La strade” originalno objavljeni u zanemarljivom tiražu, zahvaljujući presnimavanju kaseta nekad, odnosno Internetu sad, njihova muzika je došla do mnog većeg broja ljudi nego što je verovatno i sam Tišma pretpostavljao. Takođe, pažnja koju je Tišma dobio “NIN”-ovom nagradom, određen broj ljudi će upoznati sa muzičkim “izletima” ovog (sad već zvanično i konačno) priznatog književnika.

Premda je postojanje “kosmičke pravde” diskutabilno pitanje, imam utisak da se bar delić nje pojavio u životu Slobodana Tišme. Mislite o tome kada vidite neku bakicu koja u knjižari istovremeno kupuje “Bernardijevu sobu” i roman neke od onih TV voditeljki sa početka teksta.

Mlad i radostan

Prošao taj je dan
Tako dug, tako sličan drugim danima
Tako dosadan
Proveden na ulici
Na ulici
Tako sličan
Tako sličan drugim danima
Miris ruža i snega
U vazduhu kasni decembar
Pred dragstorom sam stajao sam
I uveče i celu noć sam
Pijan sam bio
Iako nisam pio ništa
I ništa se događalo nije
I niko nije došao
Ali beše to dan nad danima
O da
Bio sam tako radostan
Bez ikakvog razloga
Bio sam tako pijan
Bez ikakvih otrova
U gradu u zimsko doba, biti sasvim sam
Biti sasvim mlad
Biti sasvim sam i radostan
Na ulici
Mlad i radostan
Sam i radostan
Na ulici
Mlad i ušpesan
O da