CREEP 2 [2017]
Prvi CREEP je bio prijatno iznenađenje: hvalio sam ga već na blogu i dodelio mu ZLATNI GHOUL za NAJBOLJI FOUND FOOTAGE 2015. A sad, nastavak je, suprajz, još bolji! Glavni krivac je Mark Duplas u naslovnoj ulozi, a ujedno i koscenarista.
Njegov Krip ima nestabilno ime (ovde se zove Aron, kao njegova žrtva iz 1. dela) što je vrlo smisleno – u suštini, on je čovek bez imena, The Man of Mystery. Ovaj lik jedna je od najvećih kreacija Zlikovca u horor filmu 21. veka: ovako genijalno koncipiran i savršeno odigran lik PSIHOPATE, koji je uz to šarmantan, duhovit, pametan, zabavan – na filmu nije skoro viđen.
Naglašavam – na filmu; serije ne računam. Uostalom, Hanibal iz HANNIBALA je previše Veći Od Života, dok je ovaj ovde veći taman onoliko da film bude zanimljiv, ali se ipak znatno više drži realnosti. Ovakav zajebani baja bi zapravo lako mogao da postoji! Ovo je zlikovac koga volite da mrzite i koji vas stalno iznenađuje: s njim nikad ne znate na čemu ste, nepredvidiv je kao pravi psihopata, a najzabavniji je onda kad se čini da otkriva svoju toplu, nežnu, ljudsku, osećajnu stranu.
U nastavku se na njegov oglas javi slabo popularna a ambiciozna goth jutjuberka sa fetišom prema usamljenicima koja sanja o slavi i uspehu kad-ako snimi nešto stvarno specijalno. Ovaj joj smesta kaže da je serijski ubica i počne da priča o sebi i zločinima, ali ova mu, naravno, ništa ne veruje. Čak se kod nje i nešto kao ljubav rodi i svašta se tu još zabavno zgodi a film je unikatno uzbudljiv baš zato što je lik ove žene originalno koncipiran.
Nije to vrištava žrtva koja će smesta da krene da beži; dapače, ona je blaženo lišena uobičajene psihologije, motivacije i vrednosti kakve nosi 99% ženskinja u hororima. Njena fascinacija ovim kripom ubedljiv je deo njenog psihološkog mejkapa, a uz to je njen lik i odlično odigran. Zašto ne reći: Dezire Akavan (sic!) je ne samo dobra glumica nego i lepa, šarmantna, prijemčiva žena za koju ćete navijati snažno i biće vam stalo do toga da na vreme shvati koliki je Psiho ovaj Krip zapravo, i da se nekako čitava izvuče iz njegovih kandži.
Scenario je vrlo pametan, dijalozi sve vreme živi i prirodni i inteligentno napisani (što je, inače, veliki deficit u današnjem tzv. „hororu“!), situacije su originalne i nepredvidive (autori su stalno za korak ispred gledaoca, umesto iza, kako obično biva), dinamika između dvoje protagonista je originalna, upečatljiva i vrlo živa, gluma je besprekorna...
... ovakav balans između humora i horora retko se viđa, a poigravanje konvencijama horora nadahnuto je i smelo (često se, eksplicitno ili implicitno, namiguje gledaočevoj svesti o određenom klišeu i sugeriše se da će ovaj biti izvrnut naopačke, što i biva)...
Svašta se pametno ovde (po)kazuje o (ne)moći (ne)komunikacije u 21. veku, o „dejtingu“ i uopšte muško-ženskim odnosima, o virtuelnim i pravim ljubavima, o (ne)sposobnosti da se voli danas, o ambiciji i uspehu, o filmmejkingu (zabavne reference na F. F. Kopolu!) i o duboko bolesnoj psihi našeg doba u kojem je ludake sve teže prepoznati zato što nam se sve češće smeše čak i iz ogledala...
Sve u svemu, CREEP 2 je ne samo jedan od najboljih FFF-a ikada nego, prosto, jedan od najboljih horora ove godine. Ghouls says check it out!
Tekst je originalno objavljen na blogu Cult Of Ghoul.
