Nik Kejv: Mi znamo ko si ti

Oct 25, 2017

Nik Kejv i njegov prateći bend „The Bad Seeds“ su prvi put svirali u Srbiji u junu 1990. godine u beogradskom SKC-u, a poslednji na „Exit“ festivalu. Osim što su na oba koncerta izveli pesme „The Mercy Seat“ i „From Her to Eternity“ teško da bismo mogli naći još neke sličnosti.

Svašta se ispodešavalo u te 23 godine. Nik Kejv je 1990. u Beogradu promovisao svoj 6. studijski album, dok je na „Exitu“ predstavio svoje 15. izdanje, naša zemlja je u međuvremenu promenila ime mnogo puta, a i sam Kejv se takođe promenio. Kada sam ga 1997. godine na jednoj konferenciji za štampu u Budimpešti pitao u kakvoj mu je uspomeni ostao koncert u SKC-u, kratko mi je odgovorio da se ne seća te svirke i da mu je ceo taj period u magli. .

Oni kojima je poznata njegova biografija, znaju da je „magla“ eufemizam za droge, sa kojima je Nik imao problema krajem osamdesetih godina. Međutim, danas on ustaje u 7 ujutru, odlazi u studio u 9 i u njemu provodi vreme do 3 popodne, kada se vraća kući na ručak sastavljen od zdrave hrane

Ipak i pored svih tih velikih promena koje su se desile i njemu i nama, neke stvari su ostale iste –onaj stari i ovaj novi Kejv i dalje dele žar dvadesetogodišnjeg klinca naloženog na svoje pesme.

Umesto da prepričavamo njegovi biografiju (koju ionako u celosti možete pronaći na internetu), danas ćemo se prošetati kroz neke od najvažnijih albuma iz njegove karijere.

From Her to Eternity [1984]

Pre nego što je snimio prvi album pod sopstvenim imenom, Kejv je svirao u bendovima “Boys Next Door” i “The Birthday Party”. Ako znamo da je njihova muzika bila mešavina panka i nju vejva, te da je većina njegovih kasnijih albuma bivala opisana kao skup klavirkih balada, ploča “From Her to Eternety” bila je Nikov prelaz ka novom zvuku.

Album počinje obradom Leonarda Koena “Avelanche” kojom nam Nik poručuje da se umorio od gitarske buke i da je speman da se otisne u nešto pitomiji zvuk. Istina, ako uporedite ovaj album sa nekim kasnijim izdanjima on je mnogo više nemiran nego miran, ali to je razumljivo s obzirom da je samo par godina pre toga “vileneo” sa grupom “The Birthday Party”. Taj “nemir” je najočigledniji u naslovnoj pesmi koja je posvećena Nikovoj velikoj muzi Aniti Lejn, sa kojom je proveo zajedno nekoliko godina početkom osamdesetih i koja je sarađivala sa njim na ovoj pesmi.

Iako su mnogi ljubitelje benda “The Birthday Party” bili razočarani “ušećerenim zvukom” njihovog idola, činjenica je da “From Her to Eternity” danas važi za jedan od najsirovijih i najmanje upeglanih albuma u celoj njegovoj karijeri.

Your Funeral…My Trial [1986]

Dok je snimao četvrti album, Kejv je već uveliko bio heroinski zavisnik i to je jedan od glavnih razloga zašto mnogi album “Your Funeral…My Trial” smatraju njegovim najmračnijim. Uostalom, dovoljno je da pročitate naslov i da vam sve bude jasno.

Tih godina, Kejv je živeo u Berlinu gde je upoznao reditelja Vima Vendersa, sa kojim je sarađivao na filmu “Nebo nad Berlinom”. Naime, Kejv i “The Bad Seeds” su se pojavili u filmu izvodeći naslovnu pesmu sa debi albuma, kao i pripovedačku “The Carny” sa “Your Funeral…My Trial” koje je dugo godina kasnije bila neizostavni deo svakog njihovog koncerta.

Za ovaj album može se reći da je poslednji iz Nikove prve, takozvane “sirove” faze. Mnogi koji su vremenom prestali da slušaju njegovu muziku reći će vam da je ovo poslednja velika ploča koju je Nik snimio. Ipak biće da su te klasifikacije samo stvar ličnog ukusa, slične onima “da se nakon osamdesetih više ne pravi dobra muzika”. Naravno, kada prestaneš nešto da pratiš to je najlakše reći...a ujedno i najnetačnije.

The Good Son [1990]

Prvi komercijalni uspeh Kejv je doživeo sa pločom “The Good Son”, istom onom koju je promovisao u beogradskom SKC-u. Nema sumnje, to je bio album koji je prijao najvećem broju ljudi – nežne klavirske balade, tople vokalne harmonije i jednostavna produkcija, učinili su da “The Good Son” u tom trenutku bude najprodavanije Nikovo izdanje. Tome su samo pomogli hit singlovi kao “The Weeping Song” i “The Ship Song” koji su se sve češće vrteli na tada uticajnom MTV kanalu.

Ovo je ploča na kojoj je Nik muzički sasvim sazreo i ukoliko se pitate od kada je današnji Kejvoj zvuk vuče korene, najdalja prošlost u koju ćete otići jeste 1990. godina.

Henry’s Dream [1992] / Let Love In [1994]

Ako je na “The Good Son” Nik muzički sazreo, na sledeća dva albuma je stvorio onaj prepoznatljivi “kejvovski” zvuk po kom ga danas svi znamo. Taj zvuk je mešavina nežnih/bizarnih balada na klaviru i brzih/rokerskih pesama u kojima se isticala gitara Mika Harvija, verovatno najvažnijeg člana u pratećim “The Bad Seeds”.

Najveći hit sa oba albuma je pesma “Do You Love Me?”, mada nisu ništa manje lepe pitka “Straight to You”, zarazna “Papa Won’t Leave You Henry”, kao i besna “Red Right Hand”.

Ako uopšte postoje oni koji nikada nisu slušali nijedan album od Nika Kejva a imaju želju za tim, najtoplije preporučujem ova dva izdanje iz prve polovine devedesetih. Ako vam se odavde ništa ne svidi, onda nema smisla da gubite vreme sa ostatkom njegove diskografije.

The Boatman’s Call [1997]

Nakon što je sa zemljakinjom Kajli Minog snimio komercijalno najuspešniju pesmu (“Where the Wild Roses Grow”) i nakon što su za njega čule naše bake i deke, Nik je mogao da se vrati klaviru.

Verovatno svako od vas ima neki lični razlog zašto mu je album od nekog izvođača omiljeni, te ni potpisnik ovih redova nije izuzetak. Kada pomešate turobne devedesete u Srbiji, neuspele višemesečne demonstracije protiv tadašnjeg režima, te lične neuspehe na ljubavnom planu, dođete do toga da vam album prepun akustičnih balada (nema nijedna pesma ni srednjeg, a kamoli bržeg tempa) zauzme posebno mesto u srcu.

Kada mislite da je baš ona ta koju ste čekali ceo svoj život samo pustite “Are You the One I’ve Been Waiting For”, kada je daleko od vas tu je “Far From Me”, kada skapirate da ona ipak nije ta koju ste čekali zapevate “Where Do We Go Now But Nowhere”, a kada se suočite sa halapljivim i egoističnim svetom, nema bolje utehe od mizantropske serenade “People Ain’t No Good”.

Lepota ove ploče je dokazana i uživo, s obzirom da je moj prvi susret sa Nikom Kejvom bio baš te 1997. godine, kada je na koncertu u Budimpešti odsvirao čak 7 pesama sa ove ploče. I sve do jedne su zvučali još lepše, iskrenije i ubedljivije nego na albumu. A pre tog koncerta, mogao sam se zakleti da je to nemoguće.

Abattoir Blues/The Lyre of Orpheus [2004]

Nakon dva relativno mlaka izdanja početkom novog veka, Kejv se vraća 2004. godine sa duplim albumom “Abattoir Blues/The Lyre of Orpheus”. Na ovom albumu je na najjednostavniji mogući način primenio formulu koju koristi tokom cele svoje karijere – na jednom disku su se našle brze pesme sa distorziranim gitarama (verovatno najubedljivija “Get Ready for Love”), dok su na drugom bile setne, romantične i melanholične numere (“Breatless” se uvlači pod kožu već nakon prvog slušanja).

Nakon ploče “Nocturama” iz 2003. godine, koja je po mnogima najslabije izdanje u njegovoj karijeri, ovaj dupli album nam je vratio veru u Nika Kejva te ne čudi što je sakupio pohvale i od strane publike, ali i muzičkih kritičara.

Push the Sky Away [2013]

Ovaj album je najznačajniji po tome što je prva Kejvova ploča na kojoj ne svira Mik Harvi, koji je napustio “The Bad Seeds” tri godine pre objavljivanja ovog albuma. Njegovo odsustvo nije neprimetno, ali snaga pesama koje čujemo ovde učinila je da osetimo njihovu lepotu i bez Harvijeve gitare (na albumu se gitara gotovo uopšte ne čuje, tačnije prisutna je samo u dve pesme).

Iako “Push the Sky Away” ne možemo nazvati najboljom pločom u Kejvovoj karijeri, isto tako za nju ne možemo reći da je loša. Što bi oni preko bare rekli, ovo je “just another day at the office” za Nika Kejva. Ipak, možda najvažnije od svega što nam ovaj album, sudeći po nekoliko sjajnih pesama sa ove ploče (“We Know Who U R” i “Mermaids”) saopštava jeste to da Nik, koji je te godine napunio 56 leta i dalje imao veliku energiju i pokao da nema nameru da ide u penziju.

Za sada, poslednji album Nika Kejva , "Skeleton Tree", objavljen prošle godine, praćen sjajnin dokumentarcem, verovatno je i njegov najintimniji, natopljen bolom nakon lične tragedije koja ga je pogodila. Ovo je ujedno i album koji će Kejv promovisati na svom koncertu 28.oktobra u Beogradu i dva dana kasnije u Ljubljani.