Paula [2017]
Britansko-irska koprodukcija ove godine udruženim snagama izbacuje gomilu interesantnih serijala. Jedan od onih koji je dosta obećavao jeste Paula, serija pričom smeštena u Dablin, a uglavnom snimama na koloritnim lokacijama u Belfastu.
I taj Belfast nekako u prvoj epizodi okupira čula. Eksterijeri su minuciozni precizno isporučeni, tako dobro, da sama priča nekako ostaje u drugom planu. Nažalost, kada zaplet kreće da biva više 'uplet', egzotične lokacije počinju hronično da nam nedostaju, jer serija pati od previše opštih mesta, predvidljivih događaja i neverovatnih narativnih rupa.
Ono što počinje kao uobičajena ljubavna drama u državnim institucijama, pretvara se u psihotični triler nabijen saspensom i porodičnim nasiljem.
Međutim, karakterizacija je očajno odrađena, i svi pokušaji glumačke ekipe da povadi stvar ostaju kratkog daha, jer scenaristčki tim jednostavno Polu konstantno bombarduje nebuloznim događajima i nelogičnostima.
Zgodno je pomenuti par. Na prvom mestu je neutaživa želja autorskog tima da sistem prezentuje kao potpuno truo, i da su institucije kao što je policija svedene na entuzijazam neshvaćenog i skrajnutog pojednica. U ovom slučaju taj policajac mu dođe još pride i nekakav smetenjak i krajnje iritatni patetičar. Psihotični pacolovac je čas ludak, čas nežni ljubavnik i otac, čas prijatelj, a najčešće manijakalni progonitelj, bez prismotre policije, oslobođen osude pravosudnih organa i kontrole socijalnih službi.
I na kraju sama junakinja, po čijem imenu serija i nosi naslov, na početku je neshvaćena nastavnica hemije, vedra i odlučna u nameri da prekine vezu, da bi nam njena tranzicija donela emotivnu otupelu, osvetoljubivu i morbidnu femme fatale.
Opšta mesta uključuju mračan podrum, traumatična premotavanja, eksperimentisanje sa sedativima, konstantan povratak progonitelja, besmislena juranjava koja se završava ODSECANJEM OČNE JABUČICE, i, na kraju, smrt slatkog koker španijela, jer svi znamo da kućni ljubimci umiru, počev još od kuvanog zeca u Fatalnoj privlačnosti.
