Comoara AKA The Treasure [2015]
Fascinacija potragom za izgubljenim i zakopanim blagom duboko je ukorenjena u mentalitet i folklor balkanskih naroda. A ono što ne bi trebalo posebno da nas čudi jeste činjenica da su ponovo Rumuni i njihova kinematografija najbolje vivisecirali ovu temu.
Korneliju Porumboju se istakao u prošlosti naslovima kao što 12:08 East of Bucharest i Police, Adjective, a posebno se specijalizovao za dugačke scene, koje na neki način u njegovim filmovima predstavlju kulminaciju i centralni fabularni fokus.
U filmu Comoara ili The Treasure (ili Blago na našem jeziku), ta scena se prilično predvidljivo nalazi na sredini filma, i zahvata besomučno kopanje i lopatanje po vlažnoj seoskoj okućnici i travnjaku. Koje je, moram priznati, jako zabavno. Tu na mikroprostoru vidimo minucioznu karakternu studiju, koju Porumboju sprovodi do perfekcije, kao uostalom i u njegovim ranijim radovima.
Sve ono što u suštini karakteriše narode na ovim prostorima Porumboju je fino sažeo u manje od devedeset minuta, a posebno u tih centralnih pola sata: sujeverje, korumpiranost, prevrtljivost, kilav fanatizam, nekonsekventnost i manjak samopouzdanja. Srećom, uvek se nađe jedan pojedinac koji stoički izgura stvari do kraja. Tako mu je to, što bi reko Vonegut.
Comoara, nažalost, nije na nivou ranijih radova ovog izuzetnog autora, jer je kraj nekako neubedljiv. Nema cinizma, nema preokreta, i jednostavno Porumboju je stvari odmotao do kraja bez da nas preterano zabavi ili iznenadi, odnosno, prilično pravolinijski.
Ipak, vitalnost rumunske kinematografije i dalje nema premca na prostorima Balkana, tako da se i ovaj naslov savršeno uklapa u novovalni talas vodećih rumunskih autora.
