Castaway on the Moon [2009]
Kim je ostao bez posla i nalazi se u velikim dugovima a njegova devojka neće ni da čuje za njega. U grotlu azijskog megasitija, Seula, izgubljen i ostavljen za njega postoji samo jedna solucija - samoubistvo. Kim se baca sa mosta u reku Han ali nekako preživi i voda ga izbaci na malo ostrvce pod imenom Bam Island koje je odmah ispod i ujedno u srcu ogromnog Seula. Nalazi se odsečen od ostatka civilizacije iako u njenom samom centru i posle bezuspešnih pokušaja da se vrati ili nekom privuče pažnju, odlučuje da počne da živi samostalno baš kao Tom Hanks u filmu "Cast Away" i da pritisak življenja ostavi daleko po strani. Njegov "robinsonski" život ipak neko prati i to još jedna osoba koja je, po svom ubeđenju, izolovana baš kao i Kim od ostatka sveta. Sa prozora svoje sobe, iz koje ne izlazi, kroz vizir moto kacige, posmatra svaki njegov korak i promene počinju da se dešavaju ...
Iako veselog tona, sama ideja filma je dosta mračna i pomalo tužna. Karakter odbačen i neskladan sa okruženjem, "luzer" po modernim standardima prolazi kroz katarzu od okončanja života do spoznaje da može sasvim samostalno da se izbori za život koji je hteo da okonča. Izolacija koju je sam odabrao postaje sve jasnija i razgovetnija kako samom karakteru tako i gledaocu koji prati radnju filma. Naravno, postoji i određena doza naracije u pozadini koja objašnjava određene faze u tom procesu.
Druga priča uključuje pomenuti ženski karakter koji se obrađuje iz drugog ugla tzv. inside-out. Život u svetu sterilne komunikacije, samosvesno gubljenje sopstvenog identiteta i kratki ali skoro pa kompletni opis jednog introverta. Kadrovi sobe koja je stalno u mraku, jedini kontakt sa spoljnim svetom je kroz pomenuti vizir kacige koji se može protumačiti i kao pogled iz specifične vanzemaljske letilice jednog posebnog sveta iz kojeg ona prati događanja na ovoj planeti. Njih dvoje imaju potpuno isti osećaj izolovanosti i samoće, svako iz svog posebnog ugla. Ta dva bliska a opet dimenziono odvojena sveta počinju lagano da komuniciraju porukama u pesku i porukama u bocama i to na engleskom ! Počinje razvoj neke vrste uzajamnog odnosa iako se nikada nisu videli niti sreli ...
Reditelj ovog dela je Lee Hae-jun, i uspeo je da "uhvati" vrlo bitne emocije glavnih karaktera u dugim kadrovima koji su obojeni jednim lepim osećajem topline i ostavljaju jak utisak na gledaoca. Pored nekih zaista zabavnih scena, film se može okarakterisati kao drama u osnovi ali ga upravo taj humor čini posebnim i drugačijim od klasičnih žanrovskih podela. Sa mojih putovanja po predelima azijske kinematografije XXI veka, ovaj film me je privukao zbog svog, nadasve, inventivnog humora i kontrateže u gorčini osećaja izolovanosti od ostatka društva. Za one koji su iskusili ove situacije u životu a i za one koji nisu, film će biti jedno pravo uživanje jer je univerzalac, za svakog ima ponešto u paketu ...
