The Survivalist [2015]
Interesantan debi reditelja Stivena Fingltona (Stephen Fingleton) u formatu mračne post-apokaliptične vizije svakako zaslužuje par redova na našim stranicama.
Ideja filma je odveć poznata i realna za očekivanje. Planeta Zemlja je prenaseljena i neminovno je zagađenje došlo do tačke istrebljenja. Za razliku od mnogih generičkih zapleta koji odmah u jednačinu ubace neki virus i kreće jurnjava sa zombijima, ovde to nije slučaj niti imamo mnogo prilike da vidimo eksplicitna dešavanja na tu temu. Jednostavan grafički prikaz u uvodnim scenama filma pokazuje kako povećanje proizvodnje naftnih derivata uslovljava naglo smanjenje ljudske populacije. Preživeli su prepušteni sami sebi u novom, surovom (ne "vrlom") svetu i žive od onog što im priroda daje ili, logično, ona druga strana ljudske prirode, od onog što otmu od drugih.
Glavni, bezimeni karakter ovog filma koga glumi Martin McCann obitava izolovan od ostatka sveta u svojoj kolibi u šumi, gaji voće i povrće u maloj izolovanoj bašti i drži u sebi zaključane slike iz prošlosti. Svaki kontakt sa ostatkom sveta smatra kao instant pretnju i u ovako postavljenoj situaciji sa ostatkom sveta niko mu to ne zamera. Njegov svet će se promeniti iz korena kada mu pred vrata stignu majka i njena mlada ćerka...
Ova čudna kombinacija, bez ikakve naznake bilo kakve tehnologije i napretka postojeće civilizacije, gde je sve svedeno na proste osnove, ostatak i veći deo filma se fokusira na odnos između mlade devojke i glavnog karaktera. Vrlo vešto, uz minimalnu dozu dijaloga, bez muzičke podloge i široke palete boja i fotografija prikazana je jedna napeta situacija gde troje ljudi lagano dolaze na ivicu egzistencije. Može se povući paralela sa karakterom Mad Max-a iz daleko poznatijeg serijala. Takođe, na jako minimalistički način se može naslutiti kroz segmente dijaloga i pozadinska priča karaktera i slika sveta koji nema svetlu budućnost i ima totalno besmislenu prošlost. Veza između dvoje mladih ljudi nije intenzivna i formirana je, pored seksualne konekcije, uglavnom preko njihovih razmena pogleda i uzajamnih kretnji. Napetost i primalna želja za životom glavnog lika je podsvesno splasnula vezom sa pridošlicama i on spušta gard. U kritičnim momentima, kada pomislimo da je u ionako propaloj civilizaciji sve potrošno i krajnje nebitno, upravo ta tanka emocionalna veza postaje osnova za preživljavanje.
Pored laganog ritma smirenih boja, reditelj nas u talasima vraća u svoj surovi svet sa par izuzetno grafičkih scena. Cela priča tako postaje jedna sasvim zastrašujuća realnost, jedna moguća vizija bliske budućnosti, realna distopija naših strahova. Pad jedne civilizacije manifestovan je i u oskudnom prikazu ekspresija i emocija. Ovde nećete videti nijedan osmeh. Sigurnost koju nosi familijarna grupa ljudi ovde je zamenjena konstantnim pritiskom, nepoverenjem i strahom od gubitka života. Kontrast između kadrova tihog šumskog predela i napete borbe za opstanak oslikava jedan grub i surov SF film. Kreature koje se nalaze u njemu imaju ljudski oblik ali su skoro u potpunosti oslobođeni svakog oblika empatije. Novi svet je praktičan, sveden na animalne instikte.
Kao prvenac, preporučujem film čije je jezgro oslobođeno detaljisanja o tome kako se nešto desilo i CGI prikazima tih događanja. Ovo je disaster film ali sa prizemnog nivoa, nivoa poimanja njegovih aktera.
