The Happiest Day in the Life of Olli Mäki [2016]
Da finska kinematografija nisu samo braća Kaurismaki, dokaz je film Juha Kuosmanena The Happiest Day in the Life of Olli Maki.
Sličnosti sa Skorsezeovim klasikom Raging Bull su više nego očigledne.
Oba filma govore o uspešnoj, ali donekle tragičnoj karijeri boksera. Oba filma su snimljena u fantastičnoj crno-beloj fotografiji. Oba filma se više bave životima van sportske karijere, i na kraju, oba filma su odlična ostvarenja.
Kuosmanen nam svoj izuzetan talenat za detalje i naraciju pokazuje još u prvim minutima filma, potretišući nam skromnog čoveka, koji samo pokušava da vodi normalan život, iako ga karijera uspešnog sportiste baca u epicentar medijske pažnje celokupne finske nacije.
Film zapravo iscrtava jedan trougao različitih karaktera. Pored Olija, tu je devojka u koju se on zaljubljuje, koja svesna situacije pokušava da se drži po strani, a tu je kao njen opozit i ekscentrični trener, koji pokušava na sve načine da svojim menadžerskim sposobnostima meč za titulu svetskog šampiona pretvori u nacionalni spektakl.
Ljubav i karijera se u Olijevom životu preklapaju u najgorem mogućem trenutku. Međutim, bazična fabula Kuosmanenu služi samo kao čvrst temelj za izgradnju jedne sjajne, diskretne i emotivne priče o skromnom pekaru iz finske provincije.
Savršena crno-bela fotografija, autentične lokacije i scenografija, izbalansirana dinamika režije i memorabilni kadrovi, čine Kuosmanenov film jednim od najboljih evropskih ostvarenja u prethodnih nekoliko godina.
