Achilles and the Tortoise [2008]
Jan 04, 2016
Akiresu to kame [2008]
Bandai Visual Company, Office Kitano
Režija:
Takeshi Kitano
Scenario:
Takeshi Kitano
Uloge:
Zemlja proizvodnje:
Japan
Jezik:
Japanese
8.0
Bez sumnje jedan od najmoćnijih izdanaka čuvene japanske škole slobodnog i modernog autorskog izražavanja, Kitano, filmom koji svojim simboličnim naslovom aludira (i direktnom animacijom na samom početku) na čuvenu Zenovu filozofsko bizarnu teoriju, završava takozvanu self-reflective trilogiju. Ahil i kornjača je daleko najsuperiorniji deo u celokupnoj trilogiji, i u odnosu na Takeshis' i Kantoku · Banzai! predstavlja vrhunsku vizuelnu rapsodiju.
Ovoga puta Kitano se otvoreno okreće svojoj velikoj strasti - slikarstvu. Dramski koncipiran iz tri dela, film prati život umetnika kroz njegove tri različite životne faze. U prvoj Machisu (junak) kao sasvim mali osnovac proživljava teške emotivne trenutke (gubitak roditelja i konstantno lutanje i promena lokacija).
Njegova introvertnost i emotivna otupelost su već u prvim minutima vešto naznačeni, a opet sa druge strane do samom kraja on i ne doživljava značajniju psihogenezu.
Kao adolescent Machisu traga kroz studije za sopstvenim izrazom eksperimentišući sa kolegama, što ga neminovno gura u društveno-socijalnu izopštenost i duhovnu izolovanost. Podršku dobija od svoje verne životne saputnice, sa kojom dobija "naslednicu".
Kitano sam uskače u poslednji segment, koji je daleko najbizarniji. Prožet crnim humorom karakterističnim za njegove projekte, on nam slika svet u kome autor ni na koji način nije sazreo. Ni duhovno, niti umetnički, beskrajno kopirajući svetske trendove i shvatanja Machisu zauvek ostaje izolovan u svojoj bezličnoj ljušturi neuspelog i potrošenog umetnika poznog doba, emotivno neosetljivog na dešavanja oko sebe. Indolentnog čak i na smrt sopstvenog deteta.
Bez obzira na njegov beskonačni eksperimentalni dramski pristup, Kitano je kao režiser besprekoran paradigmatik neverovatnih umetničkih sposobnosti, koje u spoju sa paletom raznovrsnih boja u ovom filmu sijaju moćnije no ikad. Ahil i koranjača automatski postaje domaći zadatak i obavezna lektira za sve koji se ozbiljno ili svejedno amaterski bave slikarstvom kao umetnošću visokih estetskih pretenzija. Kitano je kao i u nekim svojim prethodnim filmovima, autor najvećeg broja, ako ne i celokupnog naslikanog opusa. Na delu je dakle temeljno izučavanje i interpretacija Miroa, Picassa, Mondriana, Hundertwassera, Kleea, pa čak i Basquiata.
