20th Century Women [2016]

20th Century Women
Annapurna Pictures, Archer Gray, Modern People
Režija: 
Mike Mills
Scenario: 
Mike Mills
Zemlja proizvodnje: 
USA
Jezik: 
English
7.5
7

Postoji par zanimljivih činjenica i stvari koje film Žene dvadeset prvog veka čini nešto drugačijim od gomile coming-of-age klonova.

Iako značajno dinamičniji od, recimo, tematski sličnog Certain Women, Milsov film nudi ništa manje zanimljive hipoteze i teorije o značaju uloge žena, u feministički zahuhtaloj epohi sedamdesetih. Teret svakodnevice po kojoj žena mora i da radi, i da podiže decu i bude oslonac mlitavoj i klonuloj muškoj populaciji, Mils vivisecira kroz prizmu odnosa bejbi bum generacije i populacije rođene pre WWII, i sve to u post-hipijevskoj Americi.

Film nose tri odilčne glumice različitih generacija, od kojih nekako Anet Bening nosi šnjur u odnosu na mlađe koleginice, kao samohrana majka koja po svaku cenu želi da bude moderna, a opet ostane i moralni i etički uzor svom maloletnom sinu.

Milsov film jeste sentimentalan trip u epohu koja deluje svakako na platnu (ili ekranu) lepše i romantičnije u odnosu na današnje doba, međutim, sagledavati ga isključivo na taj način bilo bi potpuno pogrešno.

U jednom od hajlajta filma junaci sede ispred tevea, i gledaju jedan od najiskrenijih i najemotivnijih predsedničkih govora ikada. Obraćanje Džimija Kartera naciji o stanju društva, koje će ga dirketno koštati mesta u Beloj kući. Iz ove perspektive taj segment deluje praktično nestvarno.

Nudi ovaj film još par zanimljivih čitanja.

Igranje Beningove i Krudepa uz taktove muzike pankera iz Black Flag, pa potom poređenje sa muzikom sastava Talking Heads, jedan je od skrivenih lajt-motiva filma. Pežorativan natpis „Art fag“ na autu mladog Džejmija i batine koje je dobio od naci-strejtera, zapravo su potvrda zalutalosti i suštinskog nerazumevanja pojma „umetničko“. Ako važi klasična podela na umetničku i zabavnu vrstu muzike i umetnosti uopšte, onda bi tu dihotomiju najlakše shvatili upravo kroz nemogućnost igranja uz Black Flag, pa bi samim tim uz prefiks „buntovan“, Ginovom i Rolinsovom bendu mogli da nadenemo svakako i umetnički, za razliku od igračkog karaktera muzike Birnovog benda.

20th Century Women je zanimljiv film iz više aspekata, međutim, stilom, dinamikom i razmotavanjem priče, nažalost, ne izlazi iz okvira ustaljene mejnstrim produkcije, tako da mu dometi, uz sve kvalitete, ostaju efemerni.