Mad Max [2015]
Nakon velikog uspeha filma Mad Max Fury Road, bilo je očekivano da se pojavi i igra sa istom tematikom. Do sada su veoma često studiji koji produciraju velike filmske blockbustere, producirali i video igre zasnovane na njima, koje su jednim delom bile deo marketinške kampanje, a delom način da se na račun slave filma uzme još malo novca. Mnoge od tih igara su veoma jadni i neozbiljni pokušaji koji nisu izazvali baš nikakvu pažnju publike i pokupili su veoma loše ocene. Ljudi iz Warner Brosa su u slučaju Mad Max franšize postupili drugačije i na tržište izbacili ozbiljan proizvod.
Mad Max je igra koja je pre svega zasnovana na filmu Mad Max Fury Road kao i na stripu, i hronološka veza sa originalnom trilogijom je pomalo komplikovana i nekonzistentna. U igri je iskorišćena lokacija poznata iz filma, okolina Gastowna, a kao glavni neprijatelj pojavljuje se sin Immortan Joea, Scaborous Scrotusa. Dizajn vozila je uglavnom pozajmljen iz poslednjeg filma, kao i određena plemena ranoraznih razbojnika koje ćete imati prilike da premlaćujete u ogromnom broju.
Mad Max se ukratko može opisati kao open world akciona igra sa blagim RPG elementima nalik igrama poput Far Cry 3 i Far Cry 4. Na samom početku, nakon sukoba sa zlikovcima budete ostavljeni u pustinji bez opreme i automobila sa namerom da sa vama nahrane raznorazne lešinare. Spasava vas čudna prilika, za koju se ispostavi da je vrstan mehaničar i u vama vidi otelotvorenje nekog proročanstva ili šta već i nudi vam da samo za vas napravi najbolji automobili ikad stvoren, Magnum Opus. Odatle igra kreće prilično ujednačenim tokom. Vema brzo ulazite u ritam, šta i kako treba raditi, a cilj je da osvajate oblasti na koje je podeljena velika pustinja po kojoj se vozikate. Oblasti osvajate tako što uništite svaki trag neprijatelja na toj lokaciji, a to su razni kampovi, totemi, snajperska gnezda i minska polja. Kada sve to uništite, ta oblast u potpunosti postaje pod kontrlolom warlorda na čijoj se teritoriji nalazi a sa kojim ste vi u labavoj koaliciji. Za uzvrat možete koristiti njegovo utvrđenje, koje unapređujete tako što nalazite planove za razna poboljšanja koja zatim možete napraviti u samom utvrđenju, kao što su mašina za proizvodnju municije, naprava za skupljanje vode ili mesta gde uzgajate crve (maggot farm), koji vam pak vraćaju nivo zdravlja na maksimum pri ulasku u utvrđenje. Misija nema puno u samoj igri i prilično su jednolične. Imate glavnu misiju i povremeno dobijate sporedne, ali na kraju sve se svodi na prebjanje gomile stvorova koji vam se nalaze na putu.
Najveći deo vremena vozikaćete se okolo po prilično jednoličnim pejzažima, ali šta drugo očekivati od pustinje. Tu i tamo otrkivaćete ostatke davno propale civilizacije (ove sadašnje) i kroz određene iteme koje nalazite naokolo , uglavnom u vidu fotografija, saznavaćete pomalo o tome šta se tačno desilo pa je svet postao takav kakav je u igri. Kako napredujete kroz igru pojačavaćete vaše vozilo raznim dodacima što će vam koristiti u borbi sa drugim neprijateljskim vozilima. Sama borba automobilima je na početku interesantna ali vremenom postaje previše rutinska, jer će se sve svoditi na par poteza koji vama najviše odgovaraju. Kada ste van vozila mlatićete neprijatelja uglavnom pesnicama. Imate i neku sačmaru ali municija je veoma ograničena, i iako se količina municije koju možete poneti povećava, isto se to dešava i sa brojem neprijatelja u bazi koju napadate tako da neće biti dovoljno municije za sve. Vremenom, kako vaš lik napreduje, otključavaćete određene finishere, koji su uglavnom razni, gnusni načini kako da zadate smrtni udarac svom neprijatelju. Samo borba izlgeda prilično zanimljivo i dosta nasilno i brutalno, ali isto kao i sa svim ostalim u ovoj igri, veoma brzo postane repetitivna.
Svoje zdravlje lečite tako što pijete vodu iz čuturice koju punite na određenim aparatusima koju vodu skupljaju iz noćne vlage, jedete pseću hranu iz konzerva koje leže naokolo, a možete da jedete i crve sa lešina, ako vam i sama pomisao na to nije odvratna. Druge hrane nema i na osnovu raskomadanih ljudskih tela koje vise kao polutke po raznim neprijateljskim kampovima, deluje kao da je “ ljudetina“ glavni izvor ishrane na ovom mestu, jer je pojedeno sve ostalo što mrda i hoda na četiri noge. Jedini četvoronožac je Dinki Di, verni Maxov pas i pratilac, koji bi i sam bio pojeden da Max nije zavrnuo par „šija“ dripaca koju su u njemu videli pečenje. Inače, Dinki Di ima moć da namiriše mine na putu tako da će vam on biti ključan za pronalaženje minskih polja i samih mina, bez čijih uništavanja ne možete da u potpunosti oslobodite oblast.
Mad Max je pristojna igra, ništa revolucionarno i uglavno sve već viđeno. Glavna prednost je univezum u koji je ova igra smeštena. Za razliku od Fallouta, koji je takođe smešten u postapokaliptični svet, ovde vam uglavnom nije jasno šta se uopste dešava i kako ste vi dospeli tu gde ste, ali na kraju ova igra nije ni imala takve namere. Problem sa ovakvom vrstom igara je što stalno imate utisak da je igra na silu napravljena da bude velika i duga bez sadržaja koji bi to opravdao. Tvorci igre su želeli onu epsku notu koju nose igre poput Witchera, Fallouta ili Elder Scrolls igara ali nisu se nimalo potrudili da stvore glavni uslov za tako nešto, a to je puno raznolikog sardžaja i zanimljiv svet. Sasvim bi bilo u redu da su krenuli sa klasičnom akcionom igrom, koja bi trajala znatno kraće, što bi opet omogućilo da vam ne dosadi posle nedelju dana igranja. Ma koliko imali dobar osećaj kada u moćnom vozilu krstarite pustinjom pod punom brzinom, nemate bogzna šta da vidite osim peska i kamena, a to brzo dosadi iako je sve odlično dizajnirano i grafika je na očekivanom nivou od ovakvog naslova. U nedostatku raznolikog sadržaja, dizajneri ove igre potegli su za raznim „achivment“-ima, čije opravdanje za postojanje u video igrama do sada nisam uspeo da pronađem. Tako ćete biti u prilici da svako novo neprijateljsko vozilo zaplenite u borbi i dovezete do baze pa ćete moći sa njim da se vozikate kad god poželite, iako za tako nešto uglavnom ne postoji nikakav razlog. Onda imate istorijske relikivije, tj. već pomenute stare fotografije, ili gluposti tipa pet uništenih vozila na ovaj način ili deset prebijenih mangupa na onaj način.
Sve u svemu, pristojna igra, može biti zabavna određeno vreme uz opasnost da vam dosadi i da izgubite želju da je odigrate do kraja, ali ako ste ljubitelj filmova o Mad Maxu ovo je najbolji način da bar na trenutak budete u njegovoj koži.
