Berlin Station
Špijunski triler „Berlin Station“ bavi se nekim veoma vrućim temama koje su potresale obaveštajne agencije, pre svega američku poslednjih nekoliko godina. Produkciju ove tv serija radila je tv mreža Epix, a radnja je smeštena u Berlin, tačnije u sedište CIAe u tom gradu. Kako je i prošlogodišnja sezona veoma popularne tv serije „Homeland“ bila smeštena u Berlinu ne može da se ne povuče paralela između ova dva ostvarenja. Osim mesta radnje i eventualno protokola ponašanja vezanih za pripadnike tih službi, opšte prisutne atmosfere straha od radikalnih pojedinaca među muslimanskom populacijom i eventualne pretnje od terorističkih napada, ove dve serije na dubljem nivou bave se drugim temama.
U fokusu „Berlin Station“ su pojedinci poput Juliana Assangea, Edwarda Snowdena i Bradly Manninga koji su svojim hrabrim delima otkrili mnoge negativne strane posla kojim su se bavili. Jedan takav pojedinac svojom saradnjom sa lokalnim novinarima unosi pometnju i remeti planove odeljenju CiAe u Berlinu. Tek pridošli agent Daniel Miller, koga glumi britanski glumac Richard Armitage (Hobbit, Spooks) ima zadatak da otkrije ko stoji iza osobe koja sebe naziva Thomas Shaw.
Jedna od glavnih razlika u odnosu na „Homeland“ koji je, bar u prethodnim sezonama bio prilično dinamičan za ovaj žanr, je da kroz 10 epizoda imate utisak da pre gledate jedan dugačak film nego tv seriju. Radnja se razvija znatno sporije, nego što smo navikli od današnjih serija, tako da na nekom nivou pomalo podseća na stare britanske serije sa sličnom temom. Kao i u svakom pristojnom špijunskom trileru stvari nikad nisu onakve kakve se čine u početku, i do samog kraja postoji sasvim dovoljno zapleta i napetih momenata da privuku gledaoca da ostane do poslednje epizode.
Činjenica da već veoma rano saznajemo ko je Thomas Shaw, ne predstavlja nikakav problem, kada je dinamika i neizvesnost u pitanju jer iz epizode u epizodu polako otkrivamo njegovu motivaciju za ta dela. Doduše i svi ostali likovi nose sa sobom dosta tereta iz prošlosti, koji povremeno izbijaju na površinu kako bi još više zamutili ili pojasnili neke detalje. Još jedan od dobrih elemenata je da ne postoji jasna linija koja odvaja dobre i zle momke u celoj priči. Deluje i da sami autori serije nisu želeli da naprave tu podelu, koja je uglavnom veoma jasna u „Homelandu“. Jednostavno ne možete da budete na strani glavnih likova, koji su ili pogođeni delima Homasa Shawa ili jure za njim jer žele da prikriju svoja nedela ili nedela agencije i vlade za koju rade, a sa druge strane, kako serije teče, saznajete da i on sam ima itekako mnogo toga na svojoj savesti. Ovakav status kvo među likovima je gotovo do poslednjih par epizoda kada se sve karte otkriju, i na kraju gledaoci dobijaju, bar u tv seriji, kada je to nemoguće u stvarnosti, nekakvu satisfakciju da su dobri momci pobedili, a ujedno ostavili prostora za drugu sezonu koja je najavljena za ovu godinu.
Veoma dobra glumačka ekipa je još jedan od aduta ove serije i pored Armitagea u glavnim ulogama su odlični velški glumac Rhys Ifans, Michelle Forbes i fantastični Richard Jenkins, dok je kreator serije popularni američki pisac špijunskih trilera Olen Steinhauer. Za razliku od „Homelanda“, koji je bar u prvih par sezona (prethodna i ova tekuća su u potpuno drugačijem svetlu) , svojom radnjom pokušavao da prikaže delovanje i politiku iza koje stoji CIA kao nešto neophodno ili nužno zlo, „Berlin Station“ to ne pokušava, već vam daje priliku da stvari posmatrate sa strane i sami donesete svoje zaključke. Jedan veoma simpatičan detalj je i uvodna špica u kojoj čujemo „I’m Afraid of Americans“ Davida Bowiea, ukratko opisuje atmosferu koja se na neki način nadvija nad ovom veoma zanimljivom tv serijom.
