Moonlight [2016]
Moonlight Berija Dženkinsa je film podeljen u tri poglavlja o odrastanju u sirotinjskim četvrtima Majamija, film o onim ljudima koji su u startu odbačeni od strane porodice, prijatelja i društva, što ih čini prosto nevidljivim.
Dženkinsov triptih je emotivni rolorkouster kroz život čoveka, koji je po svojoj definiciji društveni autsajder: Čajron je siromašni crnac iz predgrađa Majamija, koji 'živi' sa majkom narkomankom, bez oca, bez prijatelja, sa gomilom školskih siledžija za vratom svakog dana. I kao da to sve nije dovoljno, već mu i seksualno opredeljenje povrh svih nevolja čini život komplikovanijim.
E sad, možda ovo sve zvuči kao jedan pseudolevičarski kliše, ili kao mantra iz udžbenika za dobijanje sredstava iz NGO sektora, istina je da Dženkins izvlači maksimum iz scenarija, i veštim radom kamere i savršenom glumom uspeva da na sjajan način ispriča jednu iskrenu priču.
Dženkins vešto dopušta da se radnja nesmetano razvija. Iako ima dosta dijaloga, istina nekako ostaje u neizrečenim i nevidljivim aspektima priče. Nestanak figure oca, more kao konačište, čistilište, eskapizam, porodica i prijatelji kao lažna moralna i etička zaštita.
Ipak, Dženkins nam poslednjom scenom poručuje da uprkos svemu, čoveku je neophodan emotivni oslonac, ma koliko mali, beznačajan i nevidljiv njegov život bio u realnosti.
Moonlight slovi za jedan od najboljih filmova u 2016. god. Svakako je jedno od vrhunskih ostvarenja na polju dramske i vizuelne estetike, a Beriju Dženkinsu postavlja zadatke da u godinama koje dolaze isporučuje jednako kvalitetne naslove.
