La La Land [2016]
Dejmijen Čazelov najnoviji film La La Land je svojevrstan nastavak putovanja kroz moderne forme mjuzikla, nakon kontroverznog, a etički i moralno problematičnog prvenca Whiplash.
Skeptičnost vezana za La La Land ide u pravcu ideološkog diskursa filma Whiplash, pre svega vezano za Čazelovo poimanje najveće muzičke tekovine koja je proizašla sa američkog kontinenta, a to je džez.
Čazel je tradicionalista i konzervativac kada govorimo o stilskom i harmonskom sagledavanju džeza kao muzičke forme. Njemu je koherentnost celine i kompaktnost izraza na prvom i poslednjem mestu. Njegovo sagledavanje forme počinje sa svingom, ide preko big bendovske pompeznosti, i staje otprilike kod neo-bop pokreta Vinotna Marsalisa i njegovih sledbenika.
Nažalost, između redova primećuje se da Čazel, pre svega, džez vidi kao formu zabave i igre, te mu s te strane umetnički koncept i sloboda forme bivaju totalno strani i nepoznati.
I tu je ta ideološka matrica od koje i La La Land boluje.
Međutim, srećom, na mnogo različitih načina La La Land je potpuniji i kvalitetniji film od Whiplash.
Kao prvo, La La Land nema etičke i moralne probleme, iako i u slučaju glavnih junaka možemo spočitavati nepisano američko pravilo biznisa „cilj opravdava sredstvo“. Ipak, posledice i putevi su drugačiji.
Džez klavirista Sebastijan (Rajan Gosling) je na početku neka vrsta muzičkog puritanca i neshvaćenog genija (Čazelov alter-ego). On prolazi, izuzetno brzo, kroz fazu životnog sazrevanja – preko otkaza u klubu, do prihvatanja tezge u mejstrim sastavu, spočitavanja i očitavanja bukvice od strane devojke, do vlasnika džez kluba u Los Anđelesu.
Sa druge strane Mia (Ema Stoun) prolazi sličnu sudbinu. Prvo je konobarica, neuspešna glumica na raznoraznim konkursima, podržavalac i kudilac rada dečka Sebastijana, da bi u roku od nekoliko godina stigla do statusa zvezde, nakon uspeha svog autorskog dela.
La La Land je stilski gotovo savršen film. Sekvence su maksimalno ispeglane, masovne scene impresivne, scenografija magična... sam soundtrack je prihvatljiv za današnje standarde. Čazel je u svim tim aspektima filmske estetike dostigao visok nivo, i La La Land je bez sumnje jedan od najzanimljivijih filmova 2016. god.
Sve to naravno ima smisla ako prihvatite formu mjuzikla. Odnosno, ako ogledate prvih 5 minuta, odgledaćete verovatno i ceo film. La La Land je savršen film za nepopravljive romantike i sentimentalce, ne samo za zaljubljenike u muziku, i svakako će na kraju one emotivnije gledaoce dovesti do suza.
