Crtice: Soul/Neo-Soul/Retro-Funk 2016

Jan 10, 2017

U protekloj godini bilo je dosta dobrih soul/neo-soul/retro-funk albuma koje nismo recenzirali, zato ćemo napraviti kratak osvrt na njih. Najjači utisak je, nažalost, ostavila prerana smrt Sharon Jones. Redosled, prema izboru FatHipstera, je od najslabijeg ka najjačem:

The Excitements

Breaking The Rule

Penniman Records / 2016

Eksplozivni glas Koko Jean Davis nateraće vas da skačete, igrate, smejete se i plačete u isto vreme. Iako za dlaku slabiji od prethodnog Sometimes Too Much Aint Enough, nakon dve godine turneja i više od 200 svirki, The Excitemens su uspeli da održe visoki kvalitet zvuka. Album zvuči kompaktno i hiperenergično, upakovan u elegantno prljavu produkciju Mike Mariconde. Španski Mojo R&B septet koji se mora doživeti uživo.

Hannah Williams & The Affirmations

Late Nights & Heartbreak

Record Kicks / 2016

Snimljen u Quatermass Studiju u Londonu - štabu britanskog cult benda The Heliocentrics, drugi album Hannah Williams producirao je legendarni UK bubnjar i producent Malcolm Catto.Uz novog producenta tu je i novi bend, bristolski The Affirmations. U odnosu na prvenac, muzika je podignuta na "viši" nivo, i po kvalitetu i po stanju svesti.

Lee Fields & The Expressions

Special Night

Big Crown Records / 2016

Gospodin Fields je u eri retro-soula retka zverka, ili preciznije rečeno original. Čovek koji pedeset godina gradi svoj zvuk, od Little J.B. faze 70ih do dubokog funka 90ih, uspeo je da svakim novim album doda po jedan novi sloj svojoj muzičkoj personi. Poslednji dragulj u njegovoj kruni je Special Night, album prepun balada i intimnih kontemplacija. Svaka pesma je koautorski napisana sa The Expressions, čime opisane emocije dodatno dobijaju na iskrenosti.

Marta Ren & The Groovelvets

Stop Look Listen

Record Kicks / 2016

Nova Oporto soul diva Marta Ren je početkom 2016, uz pratnju The Groovelvetsa, izbacila svoj debi Stop Look Listen i izdominirala na radio stanicama širom Evrope (BBC 6, RaiRadio 1,LeMouv/Radio France). Iako nije početnica, i na sceni je od sredine 90ih, tek ove godine je uspela da svoju ljubav za deep funk i raw soul zabeleži na Amrexovoj osmokanalnoj mašini u najboljoj tradiciji soul sestara iz 60ih.

Eli "Paperboy" Reed

My Way Home

Yep Roc / 2016

Bludni sin se vraća kući nakon debakla Nights Like This iz 2014.godine. My way home je dobrano natopljen gospelom, ali ima esenciju Memphisa iz 60ih, blues i country kičmu koja napokon daje Paperboju istu i prostora za sonična istraživanja (čitaj urlike). Odlična ploča koja uspešno pronalazi različite R&B korene i međusobno ih rekombinuje.