Shadow Tactics: Blades of the Shogun
Feudalni Japan, samuraji, nindže, gejše, sve je ovo deo jednog fantastičnog i veoma zanimljivog istorijskog perioda, koji je kao stvroen da se iz njega crpe mnoge ideje za zanimljive video igre. Pa ipak nije tako. Do sada, dobre igre iz ovog perioda možemo nabrojati na prste jedne ruke. Na vrhu liste su Total War Shogun 1 i Shogun 2. Do sada ne prevaziđene strategije, ne samo iz ovog perioda nego i u svom žanru su u samom vrhu. Postoji još par igara ovog tipa koje vredi pomenuti i to su igre iz Senkoku Jidai serijala kao i KOEI-jeva „Nobunaga Sphere of Influence“. Kada je PC platforma u pitanju tu se manje više završava spisak. Bilo je tu i tamo nekih sporadičnih pokušaja uglavnom konzolnih igara koje su na brzinu i veoma loše prebaćene na PC. Ni jedan RPG ne postoji, iako ovaj period nudi više nego savršeno okruženje za igru ovog tipa. Ništa nije bolja situacija ni sa drugim žanrovima , što ipak deluje malo čudno kada se uzme u obzir da je industija igara u Japanu veoma jaka, doduše glavni fokus japanskih izdvača i razvojnih timova su uglavnom konzole kao platorma.
Mimimi Production, mali, nezavisni tim iz Mihnena je ovu prazninu popunio svojom igrom Shadow Tactics Blades of the Shogun. U pitanju je taktička šunjačina tipa legendarnog Commandosa ili Desperadosa, smeštena u Edo period ili Tokugawa period, koji je trajao od 1603.godine do 1868.godine. Tokom ovog perioda došlo je do značajnog ekonomskog razvoja, strikne izolacionističke politike, rasta stanovništva i razvoja umetnosti i kulture. Kao i u ovim pomenutim igrama i ovde imate mali tim sačinjen od 5 likova od kojih svaki ima svoje specijane veštine uz pomoć kojih morate izvršiti zadati zadatak u određenoj misiji. Ovo je prilično linearna igra, nemate apsolutno nikakvu kontrolu nad razvojem priće ili likova. Svaka misija je skriptovana i unapred vam dodeljuje određene članove tima. A članovi tima su Hayato, shinobi, čija veština je šunjanje, bacanje šurikena, bliska borba uz pomoć ninjatoa i bacanje kamenčića zarad skretanja pažnje neprijatelja. Mugen, samuraj, secka protivnike katanom, baca im sake kako bi ih dovukao do mračnog mesta kako bi ih poseckao katanom, i specijalni potez u kome uz pomoć opet katane može da posecka nekoliko neprijatelja. Uz to je i najsnažniji i može da ponese do dva neprijatelja do mračnog mesta kako bi se otarasio njihovih ostataka i zameo tragove. Yuki, tinejdžerka i lopov, postavlja zamke, svojom pištaljkom odvlači neprijatelje sa svojih rutinskih putanja i po mogućstvu navlači na već postavljene zamke ili na Mugenovu katanu ili Hayatov šuriken. Aiko, nešto kao gejša, ubija neprijatelje šnalom za kosu, koristi prašak za kijanje koji na kratko vreme onesposobi neprijatelja i može da koristi prerušavanje i nesmetano se šeta među neprijateljima. I na kraju, Takuma, mudri starac, snajperista, koji svojom specijalnom tandžarom uspeva da skine neprijatelja sa velike daljine. Ima i malog psa koji privlači neprijatelje svojim lavežom, a može da bace i bombe. Postoje i dve veštine koje su iste za svakog od karaktera, a to su korišćenje kubure kao oružja za borbu sa udaljenim ciljevima i prva pomoć.