Tri lica jedne ljubavi, Šandor Marai

 

Kako to često biva, jedan od najpoznatijih mađarskih pisaca svih vremena, Šandor Marai, gotovo da nije ni boravio u Mađarskoj. Svoja najbolja dela posvetio je neprikladnoj nostalgiji za nestalim austrougarskim i gospodskim vrednostima društva. Zbog toga je po smeni vlasti 1948. lepo zamoljen da napusti zemlju. Provodio je dane u Italiji, Francuskoj i Švajcarskoj, da bi njegovo krajnje odredište bila Amerika. Tu je dočekao i kraj života nikada se ne vrativši u svoju zemlju. Ostavio je za sobom na hiljade stranica još nepročitanih dnevnika (kod nas se pojavio tek izbor u prevodu legendarnog Save Babića) i romane nad kojim ostaju zamšljeni i današnji čitaoci.

Mada sam naslov implicira da je glavna tema ljubavni trougao, ovo nikako nije „običan“ ljubavni roman. „Tri lica jedne ljubavi“ je maestralno ispripovedana priča o tome kako se menjao svet, priča o društvenom raslojavanju i stvaranju novog poretka u 20. veku kroz prizme troje junaka koji pripadaju različitim staležima. Više nego ljubavni trougao, ovo je sudar tri različita stava o životu.

Ilonka, Peter i Judit govorili su o svojoj ljubavi (i ljubavima), ali najviše o sebi. Njihovo poimanje ljubavi, ako su uopšte i bili sposobni da vole, kao i način na koji su preživljavali u burnim vremenima, direktno su uslovljeni njihovim poreklom i socijalnim staležom kojem su pripadali. Ta tri narativa (ili je bolje reći tri ugla jednog, istog) čine svojevrsni triptih društvene dekadencije u Evropi i svetu u prvoj polovini 20. veka.

Preporuka