Alvvays
Antisocialities
Polyvinyl / 2017
8.8
9

Postoji jedinstven “vajb” koji nam donosi pop muzika bendova iz severnih krajeva. Njihova muzika je uvek prepuna gorgo-slatkih melodija, lepih harmonija i jedinstvena je mešavina oprečnih emotivnih stanja, poput vedrine i sete. Možda to ima svoje korene u okruženju u kome ti muzičari odrastaju i formiraju se kao osobe, ali teško da ćete ikada pomešati pop bend iz Švedske ,Škotske ili Kanade sa pop bendom iz Italije ili sa juga Sjedinjenih Američkih Država.

Zato nije ništa čudno ako u muzici kandaskog indie benda Alvvays čujete Teenage Funclub, Belle & Sebastien ili Camera Obscura. Frontwoman benda Alvvays Molly Rankin odrasla je muzičkoj porodici u oblasti Nova Škotska, na prelepom i idiličnom ostrvu Princ Edward. Njen otac je violinista u porodičnom celtic folk bendu The Rankin Family koji je na vrhuncu slave bio u 90im. 

Rankinovu i gitaristu benda Alexa O’Hanlona povezala je njihova ljubav prema muzici Teenage Funclub, i ona 2011.godina sa svojom najboljom prijateljicom Kerri MacLellan (klavijature), predložila O’Hanlonu, basisti Brian Murphyju i bubnjaru Phil MacIssacom (ova trojica su odrasli i živeli na  susednom, jednako prelepom i idiličnom ostvu Cape Breton), da osnuju bend.

Njihov odličan prvi album „Alvvays“ objavljen 2014.godine, osvojio je ljubitelje pop muzike. Nakon tako dobrog debi albuma uvek postoji bojazan da je jedini put kojim bend može da krene je nadole. To je situacija koju smo toliko mnogo puta viđali, posebno kada su indie muzičari i bendovi u pitanju. Alvvays ne spadaju u tu grupu. Njihov drugi album „Antisocialites“ je ne samo sasvim dostojan naslednik provg albuma već i veliki korak napred.  

Anticosialites“ poseduje sve kvalitete i najbolje momente prvog albuma, neposrednu iskrenost,  lepe melodije i harmonije, ali ovog puta bend zvuči mnogo ubedjivije i sa mnogo više samouverenja nego na prvom albumu.  Alvvays nisu mnogo odstupili od zvuka po kome su postali prepoznatljivi na prvom albumu, već su ga još više usavršili, ispeglali i učinili ga jasnijim i efektnijim. Aranžmani su bogatiji i hrabriji,  O’Hanlonova gitara je pravi primer savršenih gitarskim linija i rifova u dobrim i inteligentnim pop pesmama, kao i očaravajući vokal Molly Rankin, koji je na ovom albumu centralni detalj oko koga se plete i razvija muzička mreža.

Prelepa shoegaze „In Undertow“, u kojoj prateće vokale peva, nikodrugi od Norman Blake (Teenage Funclub).  otvara album, i nosi se sa osećanjima tuge, besa i razočarenja koja dolaze nakod raskida emotivne veze. „Dreams Tonight“ je potopljena u potpuno drugačiju, tiha i sanjivu atmosferu, koja prekidu emotivne veze pristupa iz potpuno drugog ugla.

Plimsole Punk“  vas hvata na prvo slušanje, dok je „Your Type“ gotovo savršeni garažni pop sa gitarskim rifom, koji vam se vrti po glavi dugo nakon što prestane da slušate pesmu. Motorik ritam nosi odličnu „Hey“ a „Lollypop (Ode to Jim)“ svojevrsna posveta Jim Reidu, frontmenu The Jesus and Mary Chain i o maštanjima autorke pesme o njihovom zajedničkom LSD pikniku.

Album „Antisocialites“ je zrelije ostvarenje u odnosu na svog odličnog prethodnika i pravo zadovoljstvo slušati ga od samog početka do kraja, i to više puta za redom. U trenutku kada smo svedoci da mnoge velike nade indie pop scene, nakon veoma dobrih albuma jednostavno neznaju kuda bi dalje i blede do potpune irelevantnosti, deluje da  Alvvays savršeno dobro znaju kuda treba da ih vodi put dalje u njihovoj karijeri.