The Charlatans
Different Days
BMG / 2017
6.5
6

Ako bi želeli da povučemo paralelu između engleske muzičke scene i engleskog fudbala onda bi The Charlatans bili otprilike kao Oldham Atheltic.  Na početku tu je  geografska povezanost, The Charlatans su iz Mančestera, dok je Oldham gradić koji se nalazi u široj okolini Mančestera.  Oba ova entiteta su na samom postanku  sfera, kojima pripadaju (premijer lige i madchester muzičke scene) bili na svom istorijskom vrhuncu.

Uz bendove The Stone Roses, Happy Mondays, James ili Inspiral Carpets., The Charlatans su bili jedni od najpopularnihjih bendova Madchester scene sa kraja 80ih i početka 90ih, koja je, uz recimo shoegaze ili trip hop scenu bila deo veoma bogate i kvalitetne  britanske muzičke ponude tog perioda.

Oldham Atheltic je bio jedan od 20 klubova koji su osnovali Premijer Ligu.  The Charlatans se po popularnosti ni na svom vrhuncu nisu mogli porediti sa The Stone Roses ili Happy Mondays kao što ni Oldham to nije mogao sa ostalim najačim klubovima premijer lige.

Poput Oldhama, koji je ispao odmah nakon prve sezone iz premijer lige, i nikada se nije  vratio u vrhunsku ligu, i The Charlatans nikada više nisu dostigli uspeh i popularnost kao što su to imali sa albumima iz prve polovine 90ih, kada je muzička scena kojoj su pripadali bila na svom vrhuncu i hitovima poput  „The Only One I Know“ i „Weirdo“.

Da budemo iskreni,  The Charlatans i dalje kod britanskih medija imaju veoma visoku reputaciju, i njihovi albumi su uglavnom, veoma pristojno ocenjeni, mada treba uzeti u obzir da se britanska muzička štampa veoma često vodi onom poslovicom „svaki ciga svoga konja hvali“.

Kada je u pitanju svetska muzička scena The Charlatans nisu u samom vrhu, i veoma često njihovi albumi su prolazili daleko ispod radara publike koja nije baš specifično zainteresovana za bendove sa ove scene imuzičkog perioda ili baš konkretno za The Charlatans.

Ove godine tri velika benda sa britanske scene tog perioda, The Jesus and Mary Chain, Ride i Slowdive,  nakon duže pauze vratili su se  neki veoma dobrim, odličnim i izvanrednim albumom.  The Charlatans su, za razliku većine bendova tog perioda preživeli kraj te muzičke ere, nisu pravili duže pauze u karijeri i ove godine objavili su svoj trinaesti album „Different Days“.

Ovo je i prvi album na kome nema jednog od osnivača benda, bubnjara Jona Brookesa, koji je preminuo 2013.godine od posledica tumora na mozgu. Iako je njihov prethodni album „Modern Nature“ objavljen posle njegove smrti, Brookes je pre svog tragičnog kraja snimio jedan deo pesama, dok su za na drugim pesmama svirali Peter Salisbury ( The Verve), Stephen Morris (New Order) i  Gabriel Gurnsey (Factory Floor), što je dovelo do izvesne stilske neujednačenosti, bar kada je ritam sekcija u pitanju.

Na ovom albumu toga nema. „Modern Nature“ je bio eksperiment kojim je bend pokušao da plovi nekim popularnijim vodama, i pokušali da svoj muzičli stil obogate u psolednje vreme popularnim  formama soula, džeza i elektro popa.  „Differnet Days“ nema previeše takvih izleta ili tačnije, bolje su uklopljeni i izbalansirani, i donosi nam  prepoznatljiv The Charlatans zvuk. Kvalitet samog albuma je u rangu većine prethodnih albuma,i potpuno se uklapa u dosadašnji muzičku kolekciju ovog benda.