Love [2016] - season 2
U svom prošlogodišnjem osvrtu na netflixov serijal Love, istakao sam određene pozitivne strane, ali sam kritikovao nedostatak kvalitetnih epizodista, i predvidljivost dešavanja holivudskog mejstrimaša Džuda Apatoua. Međutim, on se u drugoj sezoni potrudio da razvije priču u ozbiljnijem smeru, i pritom je napravio značajan iskorak u kvalitativnom smislu.
Razvijanje ljubavne veze između štrebera i cinične neurotičarke sa gomilom problema zavisnosti, prešlo je sa terena teoretisanja i ispitivanja u smeru praktičnog pokušaja razvoja emotivne veze i suživota udvoje.
Naravno, sve to ide ne tako glatko, i tu Apatouov tim saradnika, zajedno sa njim, poentira. Prelazak sa gikovske i hipsterske komedije za šire klinačke mase, na ozbiljnije dramaturške potke, pokazao se kao pun pogodak.
Najzad, pored simpatičnih i zabavnih osobina, Gas i Miki pokazuju i svoje otvoreno ljudske emotivne strane. Nije da ih nije bilo i u prvoj sezoni, ali Apatou se mnogo manje poigrava režije, uvodi zanimljive epizodiste, razvija dublje karaktere glavnih likova, i generalno druga sezona je mnogo manje komedija, a mnogo više karakterna studija.
Opet, nije da nema komedije, ali sada je pažnja prebačena na trapave i tragikomične epizodiste, dok se Gas i Miki praktično dave u svom mikrosvemiru, pokušavajući da razumeju i shvate jedno drugo, i spoje u teoriji nespojive ličnosti.
Sve to Apatou mudro fragmentizuje, povezujući epizode tamo gde mu odgovara, baveći se suštinom karakterizacije ličnosti preko forme, bez namere da patetiše i moralizuje ljudske odnose. A to je i suština kvalitetne priče, i Love u drugoj sezoni donosi mnogo više zabave, i u krajnjoj instanci drastični je pomak u dramaturškom pogledu.